Delo

394 Д Е Л 0 државе. Сам тај политичкн карактер чини горњи дом uenoдобннм да буде објективан суднја. (2) Горњн дом је обично у велнкој завнсности од Владаоца, који често извесан део његових члапова поставља. Постоји међутнм оправдана тежња да се вршење мннистарске одговорности обезбедп потпуно од владаочевог утицаја. (3) Док поступак којн иретходн суђењу минпстрнма нма иоглавпто за основу начело целисходности, начело политичке оправданостп оптужбе министара, постунак при суђењу треба да има за основу поглавито начело материалне нстине обичног Кривичног Судског Поступка. Наравно да увек код министарске одговорностп треба рачунати и са политичким консндерацијама, али је потнуно вероватно да једно чисто политпчко тело неће моћп имати довољно иравног критеријума ири суђењу мпннстрпма. Други систем органпзације суда који министрима суди састоји се у томе што министрима суде чланови редовних судова, по правплу највишег суда у земљи. Тај систем задовољава захтеве који излазе из тога што је кривична одговорност министара таква одговорност код које правнп моменти играју велику улогу. Уз то, највиши суд у земљи обично није подложан ни утицају владаочевом ни утицају парламента. Против тога гледпшта наводи се обично то што се код министарске одговорности, поред нравних и чисто судских момената мора.ју узети у обзир и многе политичке консидерације, које могу ступањ и обим одговорности често да промене. Овај систем суђења министрима иостоји у Пруској, Хесену, Саксен-Мајнингену, Рајсу (млађа линије), Шаумбург-Липе, Саксен-Алтенбургу, Саксен-Кобург-Готи. Трећи систем организације суда код кривичне одговорности огледа се у установи Државног Суда. Државни Суд јесте обично комбинација правничког и политичког суда; пошто је Државни Суд једно комбиновано тело, то та комбинација можо бити различито извршена. У Државном Суду може судски елеменат иреоблађивати, или може бити кобинован више на политичкој основи; затим, политички елеменату Државпом Суду може бити рекрутовап из разних политпчких тела. Установа Државног Суда и ако привидно изгледа да уклања све мане једног чпсто политичког и чисто судијског суда, ипак има, исто као и раније две врсте судова, да задовољи све оне захтеве, који излазе изприроде министарске одговорности. Први би, у овом погледу, био захтев да суд који ће министрима судити буде суд који