Delo

400 Д Е Л 0 код неког другог иитања о иостојању крнвице решено оно што нде впше у корнст онтуженом миннстру. Пресуда Дрлхавног Суда одмах је извршна. Она се саопштава Народној Скупштнпи на знање, а председнику Мнннстарског Савета на извршење. Поред саоиштавања председнику мннистарства, Законодавац не пронпсује и нарочито саопштавање пресуде Краљу. Пресуда Државног Суда не подлежи разматрању нпкаквог вишег суда.1 По члану 43 Закону о Министарској Одговорности Државнп Суд престаје чнм изрекне иресуду, односпо чимјесаопштп Народној Скупштпнн и председнику Министарског Савета. Сва акта која бн Државнп Суд у својој архпви у моменту свога престанка имао шаљу се Народној Скупштинп на чување. Као што је речено, ирирода министарске одговорностп не поставља нарочите захтеве само код иитања о томе како he бнти састављен суд који министрима суди. Код министарске одговорностп постављају се и таквн захтевн који се тпчу организације Крпвичног Поступка против министара. Из свега нзложенога излази да су главна начела, која се постављају у ногледу организације поступка и у теРријп и у нашем законодавству ова: (l) Државни Суд не ради по својој сопственој иницпјатнви. Потребно је да Државнн Суд ставп неко други у покрет, Краљ или Народна Скунштина. На самом Државном Суду постоји установа државиог тужиоца, који није саставнп део самога суда. Рад тужиоца, Краља и Народне Скуиштине, истражног екупштинског одбора, државних тужиоца, потиуно је одвојен од суђења у Државном Суду, тако да се на тај начин добија извесна гарантија да судије Државног Суда неће стећи иредубеђење о спору. Према томе може се рећи да је по нашем законодавству ноступак Државног Суда организован на акузаторном а не на инквизиторном начелу. (2) Цео поступак код Државног Суда јесте усмен и контрадикторан. Суђењу присуствује оптужени и у стању је усмено бранити се. (3) Поступак код Државног Суда јесте јаван. Принцип јавности суђења министрима усвојен је у многим законодавствима, па и код нас. Разлози што је суђење министрима јавно у томе су што је 1 У Закону о Минпстарској Одговорности, члан 41, in fine каже се: „Нротив ње (пресуде Државног Суда) нема места жалби“. Законодавац је под том речи „жалба“ разумео извесно позивање на неку вишу пнстанцију даклеи жалбу и незадовољство.