Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА РОМАН МАТИЛДЕ GEPAO ПРВИ ДЕО SOLIS OCCASU I Дона Марија Гваско Симонети била је сама и читала, •одмарајући се на свом шезлонгу, љупко заваљена у његова мекана узглавља разних боја и матери.ја. С високог педестала, на коме је стојала, изнад њених рамена, необична лампа од цизелованог сребра, ширила се једнака светлост и као опал блистала кроз велики штит од беле и прозрачне свиле. Тако је та нежна светлост лепо осветљавала читатељкину главу с њеном тамном и густом масом кестењавих власи, оплетених готово у њиховом природном правцу, у широке вале и обилне узлове, а бело јој лице, кроз чију је нежну кожу пробијала лака румен, дугуљасте очи, оборене испод капака на књигу, мала и затворена уста, без осмејка, али и без једа, беху у полу-тами. Мекана, угасита свила сребрнасте боје њене домаће одеће одличног кроја, мешала се с бледуњавом свилом њених узглавља новог стила, на којима се одмарала Марија, удубљена у читање, а нежне, таласасте чипке, којима јој је одећа била опточена, чиниле су се, готово, као урес њеног шезлонга; између материја и чипака вирила је нога, на којој се блистала дражесна ципелица од позлаћене коже, таштина домаћице у