Delo

НАРОДНО Г1030РИШТЕ „Вихор“ драма у три чина, написао Анри Бернстен. Врло се јасно могу у овој драми опазити два нравца, ма да драма претендује само на један: нравац и развој драме догађаја, и правац психолошке драме. Несумњиво је, а то ћемо доле и доказати, да је Бернстен желео дати ово друго, но у том није успео, јер он је Француз у најсимпатичнијем смислу те речи и врло често жртвује психологију драмској сценп. Већ и сама простота радње, у колико се о нростоти радње може говорити у модерној француској драми, показује тенденцију Бернстенову. Роберт од Шасероа, човек плаве крви, горд, засићен живота и као индивидуа и као последњи изданак генерацпја, које су умеле наћи сласти живота, љубазник је г-ђе Јелене од Брешевел, кћери једног племића парвенија, банкара по занимању. Тај човек, коме је коцка, у исти мах, и занимање и страст, прокоцкао је једне ноћи пиред свог новца и велику количину туђег. Време је кратко, а новац треба вратити. — Граф Лебур, отац његове љубазнице, човек од послова, алп не онолико црн колико Шасероа мисли (чак не ни онолико црн колико то писац хоће!), нудп му новац на зајам с извесним условима. Роберт из поноса одбија, јер налази да је доста живео и — убпја се. Несумњиво је, дакле, да је драма сукоб поноса вековног племпћа и новодошлог, филистарски васпнтаног графа. Решење тога сукоба, према томе, треба тражити у карактеру Роберта од Шасероа и у неконгруенцији карактера оних, који су око њега. Ту, дакле има реч психологија. Свако друго решење или би било апсурдно или би се у крајњој тачци дало свести на ово решење. Кад дакле решење драме, самоубијство,