Delo

0 МПНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 93 Буџету показује да се тим законом хтела да установи материална одговорност мипистара за њихове радње противне закону о Буџету. Та се материална одговорност хтела да установи нарочито с обзиром на ванбуџетске расходе, које Главна Контрола у завршном рачуну изнађе. Та одговорност би била пред Главном Контролом која утврђује те издатке и која их Скупштини саопштава. Главна Контрола била је заузела гледиште да је она у власти да ставља ванбуџетске издатке „на терет одговорним лицима док их Народна Скупштпна не одобри“. Чим Скупштина донесе одлуку да не одобрава ванбуџетске пздатке, Главна бп Контрола могла, без нарочитог одобрења Скупштине, предузети кораке за накнаду противно буџету утрошеног новца. Овакав систем грађанске одговорности Слободан Јовановић1 сматра као несагласан са општим принципима Уставног Права. По тим оиштим принципима, Главна Контрола нема никакве власти над министрима, већ је у погледу министра само један помоћан орган Народне Скупштине у њеном контролисању извршења буџета. Главна Контрола пма само да реферише Скупштини о ванбуџетских издацима, али не може о њима доносити никакав суд нити по њима давати разрешнпцу. По уставноправним принципима право предузимања мера против одговорних министара припада само парламету. И ако стоји тако са досадашњим системом грађанске одговорности министара, он је ипак консакриран и још прецизније обележен Законом о Државном Рачуноводству од 6 марта 1910 године. Члан 58 тога Бакона у (1) алинеји проглашава материалну одговорност минпстара као наредбадоаца за све поступке противне томе закону. Главна Контрола чим утврди повреду Бакона о Државном Рачуноводству може код грађанских судова тражити потребна обезбеђена на имању одговорних лица. За један такав корак потребна је одлука опште седнице Главне Контроле. По алинеји (2) оваква одлука Главне Контроле има дејства само дотле док Народна Скупштина пе да министрима разрешницу. Ако би Скупштина дала разрешницу, она поништава тужбу, тражење обезбеђење, као и све остале последице једног таквог корака. Према томе Закон о Државном Рачуноводству даје право Главној Контроли да без одобрења Скупштине тужи министре суду било да Скупштина није хтела да 1 Српско Уставно Право, стр. 230.