Delo

Д Е Л О 94 разрешннцу да, нлн ннје стигла да је да. Народној Скупштпнн остављено је да накнадно, ако xohe, разрвшницом ослободи мпнпстра грађанске одговорностп. Као што је изложено кад је бнла реч о снстему министарске одговорностп ио Уставу од 1903 у опште, дапашњу мпнистарску одговорност треба тумачити шире; то важн п за ону грађанску одговорпост мпнпстара која се јавља као последица крнвнчне одговорности министара. Јединн законскн пропис који o овој врстп грађанске одговорностп говорп јесте члан 9 Закона о Мпнистарској Одговорностн. „Поред крпвичне одговорностп, за дела која овај закон предвиђа, министар је и грађански одговоран за штету нанету, било држави бнло поједнним лицима“. Пошто се у Закопу о Министарској Одговорности нигде не ставља у дужност Државном Оуду да судн грађанску страну спора, то треба узети да је код кривчне одговорности мннистара за пнтање о накнади штете увек надлежан редовнп суд. Државни Суд је једно нолитичко тело које не постоји за то да брани материјалне интересе државе и појединих, већ да досуђује казне којима се угрожавају министаоски деликти опасни за опште добро. Државни Суд може само констатовати да постоји поред кривичне одговорности министра и грађанска одгоЕорност, али се не може упустити у одређивање и досуђивање накнаде штете. Овде би се могло поставити питање, да ли би редовни суд могао на захтев приватног лица или Главне Контроле узети у расправљање питања о накнади штете нанесене једним кривичним делом министровим, пре него о тој кривици донесе одлуку Државни Суд. Пошто је Државни Суд такав суд који не може ставнти у покрет ни Главна Контрола ни новређени појединац, то би значпло, кад би се грађанска одговорност министра везивала за његово кривично дело, да је држава и појединац у тим случајевима потпуно незаштићен. Пошто иначе има примера у општем праву да може бити решавања о накнади штете нанесене једним кривичним делом и онда кад се за то дело не може досудити казна, то нема никакве сметње да н редовни суд, и ако не може да осуди министра на казну, ипак може да реши да ли постоји право на накнаду штете. Кад се амнестија у општем праву да пре почетка истраге, право на накнаду штете произишле из кривичног дела не ништи се актом о амнестији. II ако суд тада не може ништа више о кривицп да суди, он ипак може повређеном да досуди накнаду штете.