Delo

Д Е л 0 112 енглескога краља. Сам краљ Јаков l позва га лично и ири крају 1620. год. ми видимо ван Дајка у Енглеској. Ou се прима за дворскога сликара краљевога. 11у ои се ту брзо разочара, јер не беше нашао ouo што је очекнвао. Све га је вукло у Италнју, камо су уметпнци ишли беспрекидпо ua поклоњење. Снабдевеп препорукама Рубенсовим ван Дајк се крете у Италнју и мп га већ 1621 годнне впдимо с оне стране Алпа. Свугде, где се он бавпо, у Фпренцп и Мантови, у Вепецпјп и у Палерму, њему су се, као прнјатељу Рубенсову, отварала врата, која за друге уметннке остадоше затворена. Прва етапа била је Ђенова. Варош учпнп на његову младу душу дубок утисак. Он ту нађе оно, чиме се у својим сновима заносно. Отменн каваљери, лепе жене, господствене палате, раскошне дворнице, све се ово беше сјединило, да једну душу, осетљиву за лепо, доведе до усхићења. За врло кратко време постаде он сликар отменога света. Носиоцн звучних имена Брпњоле-Сале, Сппнола, Адорно друже се са сином једнога трговца, као са себи равним. Односи ван Дајкови према женама његових прнјатеља беху још срдачнији и интимнији. Венецпја, Болоња, Фиренце, Мантова беху градови, које после Ђенове посети. У Венецији упознаде он Тицијанова дела, која се веома коснуше његова срца. Он себе радо зове учеником Тицнјановим. Ну и поред Паола Веронезе не прође он затворених очију. Витези са блиставом опремом ратном, којима ван Дајк радо даје места у угловима слике, иомиезне архитектуре са ппластерима, завесе и драперије које се лепршају и надимају, подсећају јако на декоративне слике Паола Верокезе. У Рпму нађе он гостоиримства у најугледнијим и најотменијпм кућама, Ту створи он неколико мајсторских дела: иортре кардинала Гвида Бентивољо (у Палацо Пити) и Тројицу (;у Будим-Пешти). После Рима додирну он понова Ђенову; одавде оде у Палермо на кратко време и после читавих шест година, које проведе изван своје домовине, он се 1626. или 1627. год. враћа натраг у Ангверпен иреко Марсеља и Париза. Тек што се вратио у Антверпен имао је да се сирема на нов пут у Енглеску. Ну како га краљ не прими у аудијенцију, он ту остаде само кратко време. Године 1628. он се опет налази у Антверпену. Рубенс тада беше одсутан. Дипломатске мисије беху га одвеле у Мадрид н Лондон. Ван Дајк није имао да се плаши супарништва Рубенсова. Ну њега никако није остављала