Delo

s Д E Л O Моли се у отајпостп „Оцу својему, којп је у отајностп!“ Међу тобом п твојнјем Оцем нема се уметатп ннчнје ухо, нпчнје око. Колнко се вшие ближиш Богу, толико се вшпе одаљаш од свнјета. У то што се човјек отајио моли у љему ври, буји унутрашњн, духовни, божаиственп жнвот; душа му већ спта и заснта мрског свпјета, гладује пебом, Богом, н uehe друго до пеба, неће друго до Бога. Пичије ухо пема чути, ничије око нема впђети излпјеве оваке љубавн. Тога нико не.ма ин цнјеннтн, ни судитп. 3. Исус говорн: „Кад се молпте, пе говорите много као незнабошци, јер они мисле да ће за мпоге своје рпјечп бити услишени. Ви дакле не будите какр они, јер зиа Отац ваш iijto вама треба ирије молитве ваше“. (Мат. VI. 78). Није трпјеба да тп говориш Богу, јер му немаш ништа да речеш, немаш ништа да тп Јвему откријеш. „Зна Отац ваш што вама треба“. Мучећи и у отајиости, попут малена цвијетка у травнци, што се сунцу отвара, ти отвори Оцу своје срце: смјерно стој пред љим и чекај, на ће се у теби развити божанство и свемогућност твојега духа. Много тјелеснијех закона ти познаш, али ни мало не познаш духовне, и за то не знаш употребљавати дивне моћи које су у теби, самоме теби, сакривене. Ти би много могао, све би ти могао кад би знао моћи својега духа. Моли се молитвом вјере, и твоја ће се свемогућпост пробудити у теби. Ускрсни молећи, и Христос ће те просвијетлити! 4. Исус говори: „Иштите и даће вам се“. Стати пред Богом и к њему срцем бнти, значн искати и куцати. Сваки час мојега живота, што сузнано и савјесно ја прођем пред Богом, обраћа се у мени у духовну јакост. У отајности и у муку стојећи иред њим ћутим гдје се у мени буди и множи вјера и с врјером јакост. „Све је могуће ономе који вјерује“. Молитва је, у Исусову смислу, жпвот у Богу, савјест становита да ме је Бог изабрао да у мени пребива како у својој наравној, законитој кући. Ево зашто мени душа лебди над нискијем висипама овога свпјета, и борави на божанственијем подима,