Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 121 Венеција, која је у свом меканом и речитом загрљају освешталаи узвисила тисуће страсних љубавних веза, Венеција -окружи силни пламен Марије Гваско и Марка Фиоре дивним ми* ром своје изумрле лепоте, немим миловањем својих суморних светиљака, нежном дражи своје сете: укратко, свим оним што страсну крв чини врелијом, што страст чини силнијом, пунијом жудње. II дах љубави, који су у Венецији осетиле тисуће заљубљених, тисуће љубавника, па ма одакле долазили, ма куда ишли, тај дах љубави, што веје са мирних вода, с алтана на палатама, из дирљивих гласова, што певају у неком цветном врту, на некој пустој обали, што веје из суморних боја њених гондола, из белог мрамора, који вода није начела, из тамног мрамора, који вода није поштедела, што веје из целог предела и из неба, ма какве боје>но било, тај дах окружи и Марка Фпоре и Марију Гваско и претвори њихову страст у силни вихор живота им. Њихова љубав имала је, у том топлом препорођају, нешто тајанствено, снлно и суморно, и вукла их је као у вртлог. Чинило се да су слепи и глуви за све око себе и за сваки глас живота који није у вези с њиховом љубавном ватром; и премда пикаква мила идила, премда никаква сласт од осећања не обасу цвећем ток тих дана, ипак је грозница, која их је тресла и неирестано им давала нову ватру, добивала нове облике, непознате многима, непознате њпма самнма. Некп вео спустчо би им се на очи, чим би оне погледале на што друго, а не на лице обожаване особе, а Венеција, у којој су им протицали данп, чпнила им се као сан, као нека непозната им појава, која искрсава и нестаје као у сну. Никада није Марпја Гваско чија се лепота састојала, иоврх свега, у живом, нежном и поносном изразу лица, никада није Марија носпла на том свом лицу јаснпје и разговетније знаке љубавне среће, што жалосте или кајањем исиуњавају пролазнике, који нису никада били вољени или који ue воле више икада није Марко Фиоре, у сваком свом покрету, имао веће љубавне страсти, никада се није осећао тако потчињен створењу, које воли : све што је било благо п нежно у њему и у његовој нарави, растопнло се у разбукталом жару те његове страсти. Понекад би у његову држању, у његовим речима било нешто мрачно, а његова љубав би, у својој силини, добила облик мржње. Он би гледао ту жену тужннм и сетним, али инак страсним погледима; говорио јој кратким и заповедничким гласом, а снажне му руке сурово би стезале мекане јој