Delo

130 Д Е Л 0 да би мепе волела н била моја, која се ниси ни па шта освртала, која си се жртвовала, увек ведра и сва буктећн у страстн над страстпма. Покажп мн пут, па ма куда оп водио: покажн ми истину. То је твој задатак, то је увек био твој задатак. А тп знаш, само ти зпаш, шта би требало чинити. Ја сам живео тако махнпто, у нашем сну, да сам заборавио све; н сад, па јавн, не знам ништа, као дете, збуњен сам, узнемирен, неодлучан, немам своје воље. Буди ти моја воља, тн која си јача од мепе, тп која си увек била јача од мене, јер имаш једну врлину коју ја немам, а то је попос, узвишен и светао вођ, којп може бити суров, али је увек узвишен. Ти зпаш шта би требало чинити, Марија, и ти ме мораш нагнати да радим онако како мора бити, пошто пајпре нагнаш себе, и ја ћу битн као каква ствар у твојпм рукама, и све he да буде добро, јер heui тако захтевати тн, јер ћеш тако радити ти, добри и дивни створе, којега предводи твоја сјајна звезда, твој понос! Рецн ми све. Покажи ми пут! Извршујући твоје заповести, лакше ћу сносити сузе, којима оплакујем наш ишчезли сан; лакше ћу утолитн ону самртну тугу, што обузима оне који су изгубили неко драго им створење или какву омиљену им ствар; лакше hy ублажити чемер у својој души, јер ћу знати да сам испунио своју дужност према теби, која си била моја срећа, према љубави која ми је била сврха живота. Марија, пробуди ми свест, да видим да сам човек, да вредим нешто. Покажи ми моју дужност. Ули у мој дух и ту највишу захвалност према теби. Учини да ти будем захвалан за свако своје добро, па и за то, последње, које ће ми бити права срећа, јер долази од тебе, Марија, од тебе коју благосиљам сада и коју ћу благосиљати непрестано, све до своје смрти. Марко Фиоре“. Одговор, који је одмах стигао Марку Фиоре у Сиело, гласио је: Рим, октобар... „Марко, кунем ти се, да те не волим више. Дођи одмах, па ћу ти казати шта би требало чинити. Марија Гваско“. Превео с талијанског Михаило ДобриЂ. — НАСТАВИЋЕ СЕ —