Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 129 да својом хладноћом растужујем најмилију, најбољу, најлепшу међу женама, ону која ми се једина чинила женом за ове три године? Марија, пиши ми, закуни ми се да ме не волиш више! Тешка ми је и помисао, да би ти још могла пламтети љубављу према мени; тешка ми је и помисао, да бих те могао ожалостити мртвилом своје душе! Марнја, имам да ти захвалим за три године потпуне среће. Ти си улепшавала мој живот сваком својом дражи, сваком својом чари; ти си сва блага свога срца изливала нештедимице, с таквом издашношћу, с таквим обиљем, да им нема равна; ти си ми једног дана даровала себе саму, и тај дар ниси више тргла. Волећи тебе видео сам, какве све сласти човек може кушати, а да не умре од превелике радости. И због свега тога, мила, слатка, поносна драгана моја, због свега тога, чиме си ме задужила, не могу ти наносити бол којему нема равна: не могу допустити да ме и данас волиш, када ја тебе не волим више. Закуни ми се, да није тако, да ти очајаваш за сном, који је пшчезао теби као и мени; да ти горке сузе лијеш за изгубљеном љубавп, а не за мном; да сам ти ја брат у јаду а не непостојани и немарни драган; да можеш мислити о мени а да не дршћеш и не једиш се, али с тугом у срцу као кад мислпш о стварима којих је нестало, којих нема више; да у теби ништа више небукти; да ти у крви више нема огња, да ти је уобразиља без визија: да с и к ао и ј а. А сад, мила Марија, у твојим је рукама и мој и твој живот. И не само та два живота. Јер када си учинила тај сиели корак, када си оставила брачни дом и свога мужа, када си се одрекла свога сјајног положаја у друштву, ти си изгубила више него ја, и, у очима многих. изгубила сп све. И пошто смо обоје у тој љубави били срећни, како нико никада није могао бити срећан, ти си, како ја мислим, а и како, може бити, мисли свет, још и моја жртва. Ти, добра и снажна Марија, ти треба да одлучиш шта да буде са мном, с тобом, с другима! Пред твојим сам ногама и чекам твоје заповести, које ћу слепо пзвршивати. Узми ме за руку и покажи ми пут, којим треба да идемо, одвојено или заједнички. Ма какву моралну жртву изискивала од мене, готов сам да је одушевљено учипим. Потребно је само да ми заповедиш, да ли да живим или да умрем: и ја ћу живети како ти хтеднеш, умрећу смрћу коју ми ти изабереш. Све ћу учинити тебе ради, премила Мари, која си све одбацила, Дело, кн>. 59. 9