Delo

140 Д Е Л 0 у књижарскп иромет. Убог тога што је била осуђена н уннштееа, опа је много тражена н скуио плаћапа. Почетком 1910 год., пошто су настале повољније ирнлнке, ја сам се решно да издам друго издање Историје. Пошто је Србија прилично бнла заснћена већ првим издањем, ја сам знао да за потрошњу другог нздања могу рачунатп у главном само еа Аустро-Угарску. Стога писам хтео да почнем штамиати друго пздање, док не добијем уверење да ће књига бпти иуштена у суседну мопархију. Без тога уверења ја друго пздање не бпх ни издавао. Стога сам замолпо Г. Светозара Прнбићевића и Г. Буда Будисављевића да се известе у Загребу, да ли ће друго издање моје Нсторије бити пуштено у монархију. После пеколико дана добио сам од Г. Прибићевића деиешу, у којој ми јавља да му је дато уверење, да ће друго издање Историје, и без икакве измене у пнкриминисаним местима, битп пуштено у монархнју. Пошто ми је у исти мах из Загреба јављено, да у Земуну има још неколико стотина неуништенпх примерака моје Историје, ја сам се, по савету својпх пријатеља, обавестио у Пешти да ли бих неуништене примерке могао добити натраг. У томе нисам успео, и после кратког времена уништен је и тај остатак мојих књига. То су моји поступци због којнх је Г. Скерлић казао, да сам „ради пласирања својнх књига ван Србије рајзендерски куцао на врата властодржаца у Загребу и у Пешти“. Али је у овој ствари најжалосније то, што је Г. Скерлић врло добро знао целу ову ствар, јер сам му ја о њој у своје време говорио и показивао депешу Г. Прибићевића. У опште је и Г. Скерлићу и свима осталим мојим противницима моја Историја, и успех, и матерпјални и морални, који они мисле да је она имала, трн у оку. И Г. Скерлић и Г. П. Поповић истичу искрену жељу да се неко подухвати да докаже, како је моја Историја дело у сваком погледу испод критике. Они не позивају стручњаке да проуче какво је то дело, па да даду објективан суд о њему, него их директно позивају да докажу да је та књига ругло науке и здравог разума. Чудно је заиста да се за скоро три године нико није подухватио тог благодарног посла, да мене или бар моју Историју унпшти. Г. Др. Јов. Б. Јовановића и Г. Јашу Томића не узимају ни они, хвала Богу, озбиљно. Или им можда није