Delo

КРИТИКА II БИВЛИОГРАфИЈА 141 доста што су њих двојпца о мојој ограничености и мом незнању рекли ? У осталом нека се утеше и Г. Скерлић и Г. Поповић! Ни материјални, а вероватно ни морални, успех моје Историје није ни близу онако велики, као што се они боје. Маса наше публике, у свима слојевима и у свима покрајинама, у главном је незадовољна, како изгледа, мојом Историјом, а што се материјалне стране тиче, ја сам за друго издање до сада добио једва нешто преко трошкова око књпга. Да пх још више утешим, ја им ево изјављујем, да и ја сам никако не мислим да је моја Историја монументално дело и да сам и ја сам њом доста незадовољан, јер знам врло добро и осећам, колико је оно што сам ја дао далеко од онога што о ирошлости нашој треба да се да, и што ће вероватно једанпут неко, ко буде имао више и талента и знања но ја, и дати нашој науци. Нека Г. Скерлић и Г. Поповић буду уверени, да ћу ја онда тај рад примити извесно бар са исто онолико радости и добре воље, са колико зле воље и предубеђења они гледају на мој рад. Ја се у осталом искрено кајем што сам у опште написао Историју српскога народа. Док су против моје Историје писали Г. Јов. Б. Јовановић и Г. Јаша Томић, ја сам још могао бити и у недоумици, да ли је моја Историја добра и да ли сам ја у опште имао права да пишем Историју српскога народа. Сада је међутим и то питање дефинитивно решено на моју штету, јер се против мене изјаснио и најкомпетентнији судија у српској историјографској науци — Г. Геца Кон! Г. Геца Кон је наиме у позиву на претплагу на монументалну Историју Срба Проф. Јиречка написао, подвукао п потписао, да је Проф. Јиречек „једини данас у стању дати приближно највернију слику српске политичке и културне прошлост“. Пред тако компетентним судијама као што су Г. Г. Др. Јов. Б. Јовановић, Јаша Томић, Др. Вој. Рашић, Др. Ј. Скерлић, Андра Гавриловић, Др. П. Поповић и Др. Геца Кон ја полажем оружје и радо признајем да се искрено кајем, што сам се у опште усудио да пишем Историју српскога народа, кад за то нисам био позван и кад нисам био у стању да то изведем. Још само једну ствар да иоменем пре но што за данас завршим. Г. Скерлић на крају свога одговора и — прети! Због тога што сам написао неповољну оцену на једну његову