Delo

142 Д Е Л 0 књигу Г. Скерлић ми прети да таки рад за мене „лако може бптп кобан4*! Та претња Г. Скерлића била је сасвим ненотребна. ilpe свега, ја не разумем зашто би за мене могло бити кобно кад други нишу рђаве књиге, а друго, Г. Скерлић зна врло добро да се ја нпкога п ничега на свету ue бојнм, и да ме ннкад и ннко ничим, а најмање празним нретњама, uehe моћи нагпатн да престапем гонити скерлићизам из срнске науке. Ст. Станојевић +0»