Delo

146 Д Е Л 0 Шнцово дело хоће, реклн бисмо, да задовољи њихову радозналост. Садржај н распоред књпге то he свакојако потврдитп. Код сваког од језика унесеннх у ову књигу најнре је укратко казано о том језнку уопште н његовој распростањености; затнм код језика, којп се ие служе латннпцом, изижсена је њихова азбука и ио некп ирпмер (дужи или краћи) ua тој оригиналној азбуцн а и латинском транскрипцијом; за иознате велике европске језпке наведени су само нримери у оригиналу, код другпх нмамо и т. зв. ннтерлннеаран превод н слободап немачки превод. Да књига хоће да забави, п ако јој се ни иоучна страна не може иорећи, показује н њена опрема: хартија и штампа а нарочито лепе сличице у нницијалима као и Миронова Атена на корицама. Слпчице су добро и згодно нробране, а израђене су према познатим оригиналима. Увод иочиње сликом Арпстотеловом; у слово С од натииса ,,Chinesisch“ уметнут је лик Конфучијев; Петар Велики је у иницијалу рускога, Молијер францускога; Маријом Стјуартовом почпње француска несма „Adieu, plaisant pays de Ргапсе“, која је бнла основа за још познатију Беранжерову иесму; Гете је код Немаца, Шекспнр код Пнглеза, итд. После неколико само речи о намери књиге, писацу „Уводу“ говори о најважнијим мртвпм језицима: грчком, латинском, јеврејском, па онда прелазп на излагање жпвпх језика. Они су овако груписани: 1. језици Европе и Азије, 2. афрички језици, 3. амернчки језици и 4. аустралиски језици. (Beh то показује више практичну поделу). Од евронских и азиских језика на првом месту је кинески, па онда инглески; хиндостански (санскрт) са персиским и циганским; немачки са холандским, шведским и данским; руски са чешким, пољским, словеначким и српскохрватским; француски са провансалским и келтобретањским; јапански; шпански са каталонским и баскиским; малајски са самоанским; италијански са румунским; турски са мађарским и португалски. Афрички језици подељени су на шест група (семитски, хамитски итд.); амерички на језике северне, средње и јужне Америке; код аустралиских језика говори се о изумрлим и живим језицима (шест група). После овога долази одељак „Језици науке и уметности“, где је по неколико речи посвећено изразима појединих наука и уметностг/, па се укратко говори и о неким вештачким (на пр. есперанто) и тајним језицима. На крају је пишчева „Завршна реч“, после које су азбучни