Delo

Б Е Л Е Ш К Е 153 цнне, историје и дипломатпке, писац многих брошура политичких и неполитичкпх, шаљивих и озбиљно-шаљивпх ствари, и т.д., и т.д., а сада министар у пензији. одлучио се да напише дппломатску псторпју балканских хрпшћанскпх држава у деветнаестом веку. Он је ту своју псторију поделио на пет књнга под општим насловом „Евроua п Балкан. Дипломатска исторпја балканских хришћанских држава у деветнаестом веку“. У првој књизи је историја Румуније, у другој ће битп псторија Црне Горе, у трећој псторија Србије, у четвртој историја Грчке, у петој историја Бугарске. Ппсац нам, „ако буде живота и здравља", обећава п шесту у којој ће се говорити о Турској. Дипломатска историја балсканских држава у деветпаестом веку, а и пре п после тога века, јесте један од најзнатнијих делова, па можда и срж, исторпје Источнога Питања. Историју Источнога Питања као и исторпју разноликих момената из историје тога пптања нисали су многп п звани и незванп, скоро на свпма језицпма jeвропским. 0 томе су писалп научници и политичари, чија су имена врло много значила и значе у науцп п политици, писали су новинари а п многи другп, који су у себи осећали колико било снаге, или бар воље, да о томе гчтогод смисле, кажу и нанишу. Па ппак није о томе речено све што се има рећи. Многе тајне јевропске политике у XIX веку још нису изишле на видело пз поверљпвих архива; оне се непрестано објављују п обасипљу новом псвејаснпјом светлошћу многе моменте, које нисмо досад били у стању проучити п знатп им узроке п карактер. Због тога су многе књиге п расправе о Источном Питању, које су у своје време изненађпвале •свет својом потпуношћу, дубином и ширином мисли n схватања, после кратког времена губиле своју првашњу вредност и место њих ппсане су друге, чија је судба била иста као п првпх. Таква је судба постизала и оне књиге и расправе које су писали људи одличне спреме, свестраног образовања, п који су се много година озбиљно бавили прибирањем и проучавањем грађе за историју Источног Питања. Кад се све то узме у обзпр, онда доиста мора нас изненадитп факат да се један човек, и ако један од најистакнутијпх наших полптичара и државнпка, и то по навршетку своје педесетогодишњице књижевног рада, лаћа пера да напише дппломатску историју балканских држава у XIX веку. Ко иоле познаје кроз каке су све мене и вртлоге прошле балканске државе у XIX веку, ко зна како су се о те балканске државе укрштали и ломилп разноврсни интереси великих сила јевропских, ко бар и слути како се у самим балканским државама на много разнпх начина водила и унутрашња и спољашња политика, колико је у том погледу било трзавица и крпза, тај ће доиста унапред моћп рећп какав ће успех са овом својом историјом постићп д-р Владан Ђорђевић. Д-р Владан Ђорђевић — као што напред рекосмо— писао је много и врло разноврсне ствари. До данас од Срба није од њега нико више написао и штампао. Кад човек само погледа сппсак његових списа и кад зна да међу њима има доста књига од преко 50 штампаних табака, онда се човек доиста мора давитп толикој књижевној продуктивности. Али кад се те његове књиге почну читати, онда одмах то дивљење npecTaj'e. Одмах се види да се д-р Владан Ђорђевпћ никад није старао да најпре свестрано п озбиљно проучи питање о коме ће писати, већ j‘e једино ми-