Delo

154 Д К Л и слпо о чему требн да инше н колнко he напнсатн. Сем тога свакп, нарочнто псторискн п полптпчкн, lbOrOB cuuc пма нарочпту тенденцију, оиравдану пли неоправдану — ни о томе он нпкад озбиљно ннје размпшљао, те су свп његовп сппсн губплп одмах вредност, нарочпто за полптпчаре п научппке, којп озбиљно схватају свој uocao п којн све своје силе улажу да ппшу sine ira et studio. Мп пред собом нмамо прву књигу овог његовог књпжевног предузећа (молпмо да нам се оиростп овај пзраз, алп мп се бољега п тачнијега не могосмо сетпти). Ова прва књига „Европе п Балкана" носи поднаслов „Европа и Румунија" (Београд 1911. Штампарпја „Св. Сава“. У 8°, стр. VI -f- 492. Цена 8 дннара). У њој су овп одељцп : I. Мисли о савезу балканских држава (у место предговора); II. Исторпјска мнсија Русије да ослободи хришћане од Турске; III. Освајачка политика Русије u Балканци; IV. Од срећне Дацпје до абдикацпје ^Кнеза Кузе; V. Европа протпв Румунпје п страног принца за њеног владаоца; VI. Карол I Кнез Румунпје; VII. Спољашње иунутрашње крпзе: VIII Кнез Карол I командант сједпњене руско-румунске војске на Плевни; IX. Благодарност Руспје Румунпјп за њену помоћ на Плевни; X. Карол I Краљ Румуније. У првом одељку ове књиге д-р Владан Ђорђевић износи нам свој програм рада и даје општи суд о унутрашњој политици балканских држава, о томе каква треба да буде њпхова и унутрашња и спољашња полптпка, даље даје нам општу оцену политпке јевропеких великих сила према балканским државама. У исти мах он излази пред нас и са својом тенденцијом. Он прво констатује: да Србпја, као и остале балканске државе, нема успеха у спољашњој полптици зато што је у унутрашњој огрезла у иартпзанство, и што у сиољашњој — „пати од руске хипнозе“. Ово копстатовањо издаје и његову тенденцпју, на коју се он, ко зна који пут, враћа: да напада демократско режнмо н да (можда со у њему сад под старост јавила стара лекарска ћуд) лечи Србе и остале „Балканце“ од „руско хиппозе". Кад говори о демократији, он се и сада служи својим сопственим речпиком. Иарламентаризам, uo њему, номиповно води у „скупштпнократију“, „клубократију“, „руљократију“ и т. д. Даље он излази са идејом о савезу свпју балканскпх народа са Турском на челу, и прича нам како је он на томе радио док је био посланик у Царпграду. И најзад: све јевропске велике силе подешавају своју иолитику према балканским државама само према својим интересима. Ово су главном његове мисли, које је пстакао у првоме одељку ове своје књиге. То је свакојако и све што је оригпнално у њој. У другом одељку („Историјска мисија Русије“) он нрича о руској политици на Валкану. Ту он просто препричава књпгу Сергија Жигарева „РусЉ политика у источном питању". Пз те књнге углавном он наводи оно што доказује већ напред иостављену његову тезу: да Русија у балкапској и уопште источној политици гледа само свој сопетвени интерес. Рускога је писца узео само за то да би му излагање изгледало више непристрасно. Та се тенденција још боље огледа у трећем одељку „Освајачка политика Русије и Балкапци“. — У даљим одељцима је дипломатска историја Румуније. На овоме се месту не може, а и не мислимо, пратити критички целу ову историју. То у осталом није ни потребно. За карактеристику ове књиге