Delo

156 Д Е Л 0 Конст. Јеречек, ирофесор бечкога упиверзитета, најбољн је иознавалац есторпје балканскпх Словена, н најистакнутпјн ралнпк на нсторијп Срба. Сриском псторнјом оп се поодавно бавп, п досад је објавио зиатап број монографпја пз српске исторпје. Као члан одбора који управља лТубровачкпм архпвом, у коме се налази многобројна п веома разноврсна rpalja за нсторпју српску, он се веома много корпстпо том грађом. Због тога свака његова расправа п монографија обплује множпном новпх п значајнпх података, којпма је ч>н осветљавао многе моменте политпчкога п културнога жпвота српскога у средњем веку. Стога нпје било нп најмање чудновато оно особпто пнтересовање у научном свету, кад се пре неколпке годпне дознало да Јпречек пише српску псторпју. Знајућп да Јпречек располаже огромном грађом за српску псторију, свп смо се с правом надали да ће Јпречкова псторија Срба значитп знатан напредак у познавању •српске прошлости. Сада ову тако нестрпљпво очекпвану историју — управо први њен део који допире до 1371 године имамо пред собом. Мило нам је што можемо констатоватп да се у очекивању нисмо много преварили. Јирнчек је марљпво прпкуппо све што •се досадашњпм пспитивањем српске прошлостп дознало и утврдило, теје отуда ова његова књига пуна факата. Новпх пак факата има релативно мало. Као п у другим својим радовима, тако п у овој историји, Јиречек се не упушта у равијање историских догађаја тумачењем њихових узрока и последица, већ просто ређа факат до • факта. Он у предговору каже да му Је издавач ограничио простор књиге, али и да није тога, Јиречек •свакојако не бп инсао срнску исторпју друкче. То је еајглавннјп педостатак а и врлина свпју Јиречковпх радова иа н ово књиге. Ми на мислнмо даватп на овоме месту детаљап прпказ ове нсторије српске, већ казујемо свој ирви утисак којп смо добпли читајућије. Ова међутим заслужује пажњу иредставннка наше псторпографије, професора Унпверзитета и чланова Академпје Наука, и мп с правом очекујемо да од њих чујемо стручан суд о њој. Засада да напоменемо још ово. Јиречек је у књизи од 442 стране текста дао псторпји Срба до краја XII века 279 страна, дакле мало мање од 2/з. Међутим је време од краја XII века до 1371 године најзпатније доба у српској псторпјп, те му је према оном ирвом времену требало дати више места. Објашњење томе налазимо у ограничавању иростора од стране издавача, те је Јиречек преглед културне историје до 1371 године морао изоставити, али нам он обећава тај преглед, који ће ове године изићи у издању бечке академије наука. Ми тај преглед исто тако нестрпљиво очекујемо, као што смо досад очекивали ову историју. II ако не можемо рећи да је Јиречек овом својом историјом обогатио наше познавање српске прошлости, ипак ова његова историја има неоцењпву вредност. То је прва најпотпунија и најобјективнија српска историја написана на немачком језику, којим се служе образована људи у целој Јевропи. Он је њоме пресекао све оне нетачности и заблуде, које се могу наћи у многпм страним списима о српској прошлости, што је све наносило огромне штете нашим народнпм ннтересима. Јиречек нам је овом својом књигом учинио огромну услугу, као што је раније учинпо Бу-