Delo

Б Е Л Е Ш К Е 155' довољно је аавестп да је она састављена од безброј цитата одељака из књига, навођења говора, здравица, пнтервјуа, нота, писама, прокламација, скупштинских адреса п одлука* причања о свечаностима, владалачким састанцима, свечаним ручковима, набрајањем имена мпнистара у појединим кабинетима, лица која су била позвана на банкете, па се чак нпје изоставило поменути колико је топова испаљено приликом владалачких посета Због тога ова књига пре личи на зборник историских докумената и то скупљених с брда с дола, него на озбиљну студију о дппломатској историјп Румуније у 19. веку. Укратко, с иуно права ми о овој књизи можемо рећи исто што je сам д-р Владан Ђорђевпћ рекао једном о једном сппсу, који је оцењивао: „Хартијо, слава долготерпјенију твојему!" (Б. „Годишњицу1* III, стр. LXXIV). Д-р Лазар Марковић: Хипотекарно право. — У издању књижаре Геце Кона у Београду изишло је дело „Хипотекарно право“ од д-ра Лазара Марковаћа (Београд, 1911. Цена 2 дин.). Објављујући „Хипотекарно право“ писац је попунио једну осетну празнину у српској правној књижевности. Хипотекарно право, као врло значајан део грађанског права којим се регулише читава група кредитних односа, налазп се систематски и у целини обрађено само у делу Ђоке Павловпћа („Хипотекарно право Кнежевине Србије", 1868), које је доста застарело и иначе врло ретко и, тако рећи, неприступачно млађим правницима. Д-р Марковић је нарочиту пажњу обратио и иностраном ираву, специјално немачком, које има један од најеавршенијих хипотекарних режима. Излажућп упоредно и инострано право, самим тпм је указан п пут, којим треба поћн приликом реформе српског права, што је врло потребно. Д-р Лазар Марковпћ: 0 појму државине. — Из „Архива за правне и друштвене науке“ оштампано је у засебну књигу приступно предавање д-ра Лазара Марковића, доцента на Универзптету, које је држано 6 октобра 1910 год. „0 иојму државине“ (Београд, 1911. Стр. 15.). У њему је изнесена нова државинска теорија која је постала под утицајем германског права и која је ушла у немачки грађански законпк од 1900 године. По тој теорији под државином се разуме свака фактичка власт на једном пмовинском предмету, на једној ствари, а не само она власт, која одговара својини. Сваки, ко има једну ствар у својој власти, без обзира да ли ствар' држи као своју или као туђу, јесте држалац и ужива државинску заштиту. Према томе не само сопственпцп прави и прпвидни, већ п закупци,. чувари, уживаоцп, кирајџије, пуномоћници, и т. д., сматрају се као држаоци и уживају државинску заштиту. Ово проширење државпнског појма је врло корисно по ред и поредак у имовинским односима и оно ће несумњпво бити примљено n у будући српски грађански законик. Историја Срба. — У збирци „Allgemeine Staatengeschichte" а у серији „Geschichte der europaischen Staaten“, која излазе под редакцијом четворице најистакнутијих немачких историка, А. X. Л. Херена, Ф. А. Укерта, В. од Гизебрехта п К. Лампрехта, изишла је „Историја Срба“ од Конст. Јиречка (Geschichte der Serben. Erster Band

bis 1371. — Von Constantin Jireček. Gotha 1911. Friedrich Andreas A.-G. У 8°, стр. XX -j- 422. Цена 9 маракађ