Delo

12 Д К Л 0 да је — ако им се и не сјетн — иосве иод њнховом уадом. За своје се младости човјек ue може нпкако прпмнтп иекнјех иалога н дужностн, које му пака, у старнје доба, нпје Moryhe носити, нада све ако су нротунарашш, како је протунаравно рнмско католичко свештенство. Обнчио се н у опће људн хвале да су слободии, али пм ионашање п вас живот доказује да ннје како се хвале. Пма човјек много пропатптп да се од свакога и од свашта отцпјепи, н незавнсно п слободно жнви. Незавпсност је н слобода држати се изнад својега тијела, изпад својпјех мислн, пзиад свијета, матернје, свакога и свашта. Да нстинито' узбудеш слободан, пемаш прпонути ни уз једну ствар; имаш свакога љубптп, али се ни у кога немаш заљубитп. Ово је велпчанствено, дивно; ово је 0ожаиствено, н за то човјеку ннје ласпо. Јов је с божнјех впсина гледао свијег н створење, п кад чу да му кућа, вјетром пз пустиње, паде па дјецу; кад чу да му махом све нестапе, рече: „Господ даде, Госнод узе.“ Алн до оваке cjajue и славне части једино допиру они у којнма је пробуђена, жива, силно развпта и радљива савјесг божанства. 2. Ако не знам зашто пођох у црковњаке, знам -зашто не пођох. У ouo тмасго подземље изгубљенијех душа ја пе нођох да нађем Бога, што сам зпао да га нема. Нпти пођох за тјелесну корнст, што у оно доба, кад пођох, човјек нппошто не мпслп за тијело; онда се не мисли за то. Дјеца и нтпце много једу и свеђ једу, али се не брину за живот свој шта ће јести и шта ће обући. Ево и данас, у својој старости, пе знам мпслити за своје тијело, акамоли сам знао онда. Ево ми је и данас, гледајући на запад, дража ластавица што се селп него мравак што уз жетву збира своју пићу. Да сам за тјелесну корист био пошао у црковњаке и данас бих се ондје налазио; био бих знао све трпјети и притрпјети да се дочепам црковнијех частп. Али за ово ја нпјесам ваљан; мени нема узде; и онда сам, како и данас, впше ћутио и штовао себе него ми тјелеспу корист; било ми је драже битн свој у сиромаштву него зависан и туђ у богатству. Можда опда нећу бити био сасвијем и једино свој, како осећам да сам данас, али