Delo

160 Д Е Л 0 лар. Из Абеларових уста ово је упоређење постало обпчно мпогим тисућама студената, његових слушалаца, н онп су га међу собом даље расиростиралп од колена до колепа. Упогреба нмена „фплпстар* за свакога који нпје студенат, ако је правплно дано пзвођење, била бп тек доцпнје прошпрење. Из немачкога језика узето је прво пренесено значење у енглеском и француском. Из овпх језпка дошло је несумњпво п нама. Излет наших проФесора у Загреб и Љубљану. — Идеја о зблпжавању јужнпх Словепа, нарочпто Срба, Хрвата ii Словенаца, све се више ближп своме остварењу; опа придобива за се све впше иросвећених људп свију јужнословенских народа из свпју редова. Она је скупила у једно коло многе трезвене људе у Хрватској и Славонпји, који су се удружилп за заједнпчку борбу за полптичка п грађанска права, она је прикупила свесне уметнпке п књижевнике и друге просвећене раднике да раде заједнички на културном зближавању, и у последње време она прпвлачи к себп п наставнпке, васпптаче наше омладине, којој ће пасти у део да давнашње идеале јужнословенске потпуно приведе у дело. Наше Професорско Друштво приредпло је са својпм члановима о Ускрсу ове године (13 до 18 априла) излет у Загреб и Љубљану: да посете своје хрватске п словеначке колеге, да се међусобно упознају, да измоњају мислп о своме доеадашњом раду на васннтавању омладине, да поведу разговор о томе шта бн ваљало урадити да би у своме тешком и племенито.ч нослу дошлп до бољих резултата. Наставпици средњих школа у Загребу н Љубљанн дочекалн су своје колеге из Србије са раширеннм рукама; са особптим одушевљењем и братском љубављу онн су отворили својпм друговима врата својих домова: увели их у своје школе п показали им свој рад, показали све своје културне и просветне установе. На овоме месту не можемо описиватп детаљно све моменте ове посете, о томе ће опширно бити речи у органу Проф. Друштва, у „Наставнику“. Ми ћемо констатовати само факат да овај састанак наших нааставника са хрватским и словеначким значи доиста знатан покрет у напред ка потпуном зближавању ова три братска народа, чија срећна будућност доиста зависи од њихове слоге и јединства. Учитељи српске, хрватске п словеначке омладине могу са своје стране учинитп више него ико да наше заједничке жеље буду једном остварене. Они треба, а и дужни су, да омладину запајају тим идејама и да је преко омладине, распростиру у најшпре народне слојеве. Једном, кад народ буде потпуно уверен у спасоносност тих идеја, онда ће оне бити стварност. Само — започети посао не сме се нипошто прекпнути. В Л А С Н И К Аца М. Станојевиђ УРЕДНИЦИ Др. Драгољуб М. Павлови* и Риста Ј. Одави* Штампарија — Доситије Обрадовић (Чика ЈБубина улица бр. 8)