Delo

104 Д Е Л 0 последоваоци, велики н моћнн као титани, као што сам ја, јер сам хтео да они, будући тако спажнн, савладају мојега непријатеља. Нпхове су душе бпле целе и дубоке као демонска пре исподња. Они су билн нотпупо заокругљепи људн са надземаљском снагом п снлним тежњама као буре океанске. Знали су шта су хтели, радили су без двојења, силпо, без жалости као богови. Опи су били н богоборцн п демоноборцп. Па оиет... У својој махнпто днвљој одречпостн, кад је требало iipehn границе, они су плп падалн или у основу се мењалн и заборављалн... Доста је! Друкчије, друкчпје... — Не требају ми титанп да се боре и са мном. Сњимаје теже управљатп, пего нх створити. Не. Ево створићу милионе познтивпнх људи, који се неће свесно борити ни противу кога. Нећу им датп снаге за то. Неће ништа рушити, а пеће моћп ништа веће нн стварати, јер ће бити мали и слаби као пигмеји. Нећу им датп једноставпу душу, нити дубоку н снажну. Такву ћу им душу, тако позитивпу, раскомадати, унећу у њу нешто нечувено — позитивну дисхармонију као што сам раније уносно творачко — одречпу силу. Даћу јој милионе билиона сићушних рачуна, којн ће је нреко дана по реду тако уједати, да ће свакому наизменце бити нотпуно предавана до заборава на све друго. Мизерија за мизеријом излазпће пред њу, а њој ће се чпнитн да је то највећа потреба и благо. Таква личност биће нешто најнезаокругљеније са билионом двојења. Она неће нпшта одрицати, нити ће кадгод моћи у што посумњати; напротив — твориће, али мале, сићушне ствари. Она ће тражити п хлеба од камена и гладна ће слушати јеванђелску проповедс Она ће налазити велику нстину у свакој беспослици, јер неће знати ни за светле висине но за дубоке и мрачне низине: опа ће мислити да иде у те кра.јности, прескачући велике провалије. И бпће глупо блажена, уверавајући себе да је преживела велика страдања... И пошто ћу ту нову душу тако раздробити, ствари ће нред њу наизменично излазити на решење и она ће се свакој понаособ потпуно, сва предавати, онако цела са свом својом сићушношћу. На пример. Та пова личност долази у пивницу. У тај чин улиће свеколику своју бедну душицу као да је на путу да човечанству открије Америку. Позваће момка за чашу ппва с толико збиље као да даје заповест одморну одреду да пробије непријатељски центар; кад принесе чашу к устима, заборавнће све друго, јер ће бити уверена да