Delo

установе стално мењају и да се морају прилагбђавати културним погодбама. Овој тендепцији за сталан напредак стоји, као суиротна, моћ инерцпје; ова моћ инерције чини, те се иромене збивају већнном доцппје, јер старо, и ако преживело, гледа да се одбранн на који било начнн. Последнце тога су безбројни анахронизми којп су, првобитно били одређенн за друге животне услове, н још се пепрестано одржавају, и ако не задовољавају ново време, већ много пута стоје с овим у директној протпвности. Потпуно овако понаша се и сваки животињски оргапизам. Он се, уопште, прилагођава околини. Телеологија не мора ннмало да се мучи да би показала чудеспу хармонију нзмеђу оргапизације и услова за опстанак; она уједно внди да поред целисходнпх постоје н мпогн органи у организму који апсолутно не хармонирају са каквим функционалним потребама. Такве нецелисходне или само сувншпе творевине одмах су нам разумљпве, кад помислнмо да су опе рапије биле погодне у другим условима за живот. Тако одмах разумемо за дисање на плућа сасвим неупотребљиви распоред крвних судова који се у ембрионима сисара и птица привремено јавља, а код амфиба и реитила у остацима стално одржава, одмах све то разумемо, кад смо претпоставили да су кичмењаци, што дишу на плућа, постали од кичмењака што дишу на шкрге. Као што видте, поштовани слушаоци, не носи на себи, да се послужим омиљеним порђењем, само људска држава свој историјски печат, већ и свако живо биће.1 Каузално тумачење, које нам пружа наука о пореклу за законитости које владају у животињскпм облицима, оснива се на хипотези да се организовани свет историјски развијао. И ако је сада ова хипотеза, због великог броја чпњеница које говоре њој у прилог, веома вероватна и зато су је нримили сви биолози, изузевши са свим незнатну мањину, — ипак не смемо никада изгубити из вида да је то једна хипотеза и да, према природи ствари, то увек мора и остати. Јер промене, о којима говорн десцендентна теорија, збиле су се у прошлости и, стога, не можемо их впше подврћи егсактном проучавању. Услед овога стања ствари, уз тумачење како постају животињски 1 О филогенезп животињског царства и човекове псторије упоредптп: а) Boveri Th: Die Organismen als historisclie Gebilđe. Rektorsrede. Wiirzburg 1906 и b) Hertwig R,: tlder die Methoden Zoologischer Forschung. Verli d. Zool. Geselschaft 1906.