Delo

КАУЗАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ЖИВОТИЊСКЕ ОРГАШ13АЦИЈЕ 197 облпци, онакво какво смо добили у учењу о пореклу, стављене су напомене различне по вредности, према томе да ли се па каузално тумачење више или мање полаже. Али сви нроцеси постања облика не долазе у прошлост. Хераклнтова изрека „све тече“ важп и данас. Ми се налазимо усред једног света организама који се и као целина, и у својим појединпм деловима стално мења, и ми сами учествујемо у овом процесу мењања. А пре свега отвара се пред нама једно пространо поље метаморфоза облика које се врше пред нашпм очима и које су нриступачпе егсактном испитивању, и ако ми, место филогеније, те хипотетпчне исторпје порекла животињског света, проучавамо историју развића појединих животиња. Тако је из почетака којн, делимично, улазе и у 18 столеће, за последњих 30 годпна, постала једна нарочита грана Зоологпје која се зове Механика развића, Физиологија развића или Експериментална Зоологија у ужем смислу, с једне стране с погледом па објекте које проучавамо, а с друге стране с погледом на методику којом се у проучавању служимо. На овај најмодернији правац у Зоологији морамо мијош обратити своју пажњу, ако нећемо да дамо пепотпуну слику метамофозе Зоологнје из једне дескриптивне науке у једну нау :у која за појаве које проучава даје каузална тумачења. Износећи које је успехе постигла Експеримептална Зоологија у тумачењу животињске организацпје, мп ћемо поћн истим путем којим смо ишли и при упоредно-анатомском иосматрању, и почећемо морфолошким елементима животињског тела, ћелицама. Покушај да жпвотне појаве ћелице протумачпмо каузалпо уводн нас усред распре коју воде међу собом механистпчка и неовиталистичка школа: прва, која се нада да ће живот објаспити физичко-хемијски, и друга која вели да је ово упињање без икаквих изгледа на успех, јер је у органпзму усађен један, неживом свету страни принцип целисходности, који чнни те је организам нешто нарочито. Могу да не улазим у ову распру; задовољавам се да констатујем: да смо ми далеко од физичкохемијског објашњења живота ћелице, и кад би то објашњење било могуће. Физиологија је постигла велике усиехе покушајем да физичко хемијски иротумачи процесе који се одигравају у животињском телу; она нам је објаснила варење као хвхМијске појаве; она је развила теорије, како се механистички могу појмити спроводљивост нерава и конструкције мишића. А мишићне и нервне