Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ ЦАТА 217 трговци у 1909 години и телад за извоз, н вероватно је да бп се овај јак извоз показао и у 1910 години, да од стране нашег Мпнистарства Нар. Прнвреде није издата забраиа за извоз тслади и јунадп. Поред већ наглашених номерања у структури, воловарска трговпна у времепу царипског рата разликује се од оне из доба уговорног стања н у погледу на сам пачин вођења трговпне. За трговину нре 1906 годипе може се казати да је била потпуно децентралпсана. Многобројни трговци — тачније би било трговчићи — куповали су говеда преко целе године, и чим би накрмили вагон-два, тералн би у Пешту. Овим трговцима оскудевала је свака комерцијална снрема, и трговина се по правилу водила без икакве калкулације. 0 свом личном трошку трговац пнје ппкада водпо заједничкп рачун са дотичним транспортом. Тај је трошак падао ua терет партије „да се види Г1ешта“; и трговац је био потпуно задовољан, ако је продајпа цена у Пешти покрила куповну цепу у Србпји п транспортпе трошкове за стоку до Пеште. Наравпо да се о иптересу на пласпрани у трговнну капнтал пије ни помишљало. Трговина је била у правом смислу трговпну „на срећ,у“ и пошто Das Gliick ist eine leichte Dirne Sie weilt nicht gern am selben Ort, то ce и cpeha често мењала. Трговац je водио трговину за време док му је cpeha била наклоњена ; а кад би се ова окрепула, он би је иапуштао а па његово место долазио је други, да, такође без рачуна, окуша своју срећу н т. д. и т. д. Наравно да је међу њима било и таквпх, које првн неуспех није поплашпо, п којп су тврдоглаво опет изнова почпњали, докле своје и иначе мале капитале нису потпуно уништили. Они су свуда прпчалп, како за њпх воловарска трговина има привлачну снагу једне јаке страсти; и оставши без свога капитала, онп су „своје пскуство“ нудили другима на нослугу, претварајућп се од трговаца у сензале. Резултат оваквог начипа трговине био је пеповољаи како по народну привредну у опште, тако и по носиоце те трговпне. Предат у руке неспособним и комерцијално неваспитаним тргов-