Delo

Д Е Д 0 218 цима, пзвоз говеди покавивао се у нашем трговачком билансу готово стационаран и далеко испод oue цифре, која би со добила, да је у овом погледу било пише система и оргаппзацнје. Носиоци пак ове трговине радећи без рачуна, не само да ппсу поирављали своје материјално стање, већ су, после краћег или дужег времепа, губилн и опе канитале које су унели у трговппу. Са паступањем царинског рата вршн се концентрација наше воловарске трговпне. Нпше је узрока које су ову концептрацију нзазвали, а најглавнији међу њима ово су. а — Потреба велнког обртпог капитла за трговипу на новим пијацама. Док је раниј-е било довољпо имати каннтала од само 2—3000, н са тим капиталом пабавитп 10 — 15 говедн колико је потребно за један вагон, на терати у Пешту; сада је за трговину са Италијом и Египтом, потребап капитал од најмање 30—40.000 дипара. II за Пталпју и за Егппат транспорт говеди од Солуна врши се лађом. Но како пема увек на расположењу лађа за нревоз, то се ова мора по правилу још унапред наручити. Да бн пак арматер имао рачупа да буде с лађом у Солупу, потребно је да му се осигура минималан фрахт од Ј 50—200 грла говеди. Оволики пак број говеди могу купити само трговци са јачим капиталима. Сем овога тражи се за трговину са повим пијацама већи капитал и због тога, што је овде спорија циркулација обртпог капптала. Од времена куповине стоке па до времена наилате продајне цене протече често — ово важи нарочито за Египат, где се продаје и на вересију — но неколико недеља па чак и месеци, — а у колико је циркулација обртног капптала спорнја, у толико је већа потреба да је он што већи. Потреба пак великог обртног капптала има за последицу да сконцентрише трговину у рукама малог броја трговаца са јаким капиталом. b — Недовољно нознавање новихппјацаи у в е з II с т и м в е л и к и р и з и к о о в е т р г о в и н е. Прилике на талијанским и египатскпм пијацама нашим нзвозпицима су врло мало готово нимало познате, а у колико су те прилике нашима мање познате, у толико је ризико трговине са тим пијацама већп. Услед овога указала се нотреба, да се праве предрачуни за трговину, а ове нредрачуне могу правити само људи са комерцијалном спремом. Поред овога почињу и транспортни трошкови и калирање стоке, о чему се раније једва и водило рачуна, играти јаку улогу у трговини.