Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 219 Транспортни трошкови и кало попели су се сада на једну впснну, од које је у многоме зависио успех одпоспо неуспех пројектованог трапснорта, с тога је трговина на срећу морала постепено битп замењивана трговппом на основи трговачке калкулације, а као последица овога јавља се постепено елимннисање из трговине сви оних, којима је недостајала трговачка спрема. Велики пак ризико скопчап са овом трговпном елиминисао је људе са малим капиталом, и омогућпо трговину само онима, који су имали велике капитале, и чију егзистенцију евентуалнн губици нису доводили у пптање. с — Утицај мера којеје предузимала држава. Решењем Министарског Савета од 24 марта 1907 године донета је одлука, да се на име извозне нремије издаје трговцима извознацима по 4 дин. од грла за пзвежепих 1000— 5000 грла у Италпју п Малту * 5 „ ,, „ „ 5000—20000 „ „ 2 „ „ „ „ „ 1000— 5000 „ „ Мпспр „ „4 „ „ „ „ „ '»000 п впше „ „ „ „ „ овим решењем уведена је дакле прогресивна извозна премија, која је у толико већа, што је већи број грла које је сваки појединац извезао. Оваквом одлуком Министарски је Савет, у жељи да нотенцпра извоз, утнцао у исто време и на концентрацију пзвоза, фаворизирајући у јачој мерп веће извознике. У истом смислу утицпла је и рефакција на железнпцама, Ова до душе није прогресивна, алп иошто се ue исплаћује одмах, већ после иодужег времена, то је више користила великпм извозницима, који нису принуђепи да је дисконтују код комисионара. Ови и још многи ситнији узроцп утицали су да измене рапији начин трговине, и дајој даду ову форму концентрацпје коју данас има. У своме изЕештају минпстарству народне нривреде „О талијанскпм сточнпм трговима“ (1910) ја сам пмао прплпке, да се опширније позабавим са приликама на тпм трговима и са нашим шансама на њима. Том прнликом утврдио сам, да је конјуктура на талијанским пијацама врло повољна за нашу крупну и добру угојену стоку, и у исто време покушао сам да предложим једно решење: како би наша воловарска трговпна