Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА I. ГЛАВА Црна Гора и Бока. 822. год.: види у IV. глави 822. год. 924:. год.: види у II. глави 924. год. Око 950. год.: види у II. глави 9S0. год. 1412. год. дарива Деспот Ђурађ властелину Медлу Аиђеловићу село „ШушанБ“ више Будве. Даровно је писмо писао Бокељ Никола Мирошевић. На крају писма додаје он: „Иа Никола МпрошевићБ, канжалиерв, писахв capucKueMb иезикоме « Кастио одб Б»две « царкв« свете богородице лиета одб пороћениа хрнстова тисаћна и четири стотине и два на десетв миесеца жуна на шестБ « свбот«”.1 1454. год. помиње се међу свједоцима у Котору „Стиепко Калогуревић канжелиер и драгоман сарпски“.2 Котор је био тада под млетачком влашћу. 1493. год. пише будљански кнез о куповини неке имовине. У почетку тога списа стоји ово: „(Ово е копип.... преписана из латинске сребски“.3 1517. год. потврђује млетачки дужд Л. Лоредан тестаменат Ђурђа Црнојевића на молбу његове жене Јелисавете. У тој се потврди каже, да је Ђурђев тестаменат (cedula testamentaria) „писан његовом властитом руком на српском језику“ („manu sua propria iu lingua serva scripta“); спомиње ce превођење 1 Starine X (1878) стр. 5. Mon. hist.-iur. Slav. raer. VI (1898) (Hrvspomen.) стр. 111. 2 Фр. Мпклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 465. 3 J. Томпћ, Споменпк срп. кр. акад. 47 (1909) стр. 17 а.