Delo

д к д о ‘27*2 _ i ^ 2., општинама, срезовпма п окрузима п ua лично њихово јемство; 3., у случајима чл. 15. и нриватним лнцима на лично јемство њпхове општине,“ (Чл. 17.). „Од наплаћееих 7% пнтереса (чл. 13.) прппадају иоверптељпма штедионице б%, а остали 2% државиој касп као пакнада за јемство и трошкове око руковања. А од интереса на позајмљене депозптне новце прнпадају 4% државиој, а 3% депозптиој касп. II у опште све што бп од прихода штедионпце преко сума, које је она својим иоверптељима дужеа давати, претицало, прнпада државној каси.“ (Чл 31.) То су најважније одредбе закона о окр. штедионицама од 1871. године. На основу ових законских нрописа осеоване су указом од 12. јануара 1872. године пет окружних штедионица: у Крагујевцу, Смедереву, Чачку, Ужицу и Крушевцу. Законом од 16. јапуара 1874. године1 учињене су извесне измене у закону од 1871. год. Према овим изменама, интерес, који штедионице плаћају својим повериоцима, као и интерес, по коме оне новац издају, имао се одређивати кнежевим ука» зом. Рокови за зајмове одређени су шест месеци до 10 година. Најмањи зајам могао је износити 5 дуката цес., а највећи једном истом лицу 100 дук. цес. Изузетак су чинили: општине, срезови и окрузи, који су могли добивати зајмове и у већој суми п на дуже рокове. II ако се у закону о окружним штедионицама нредвиђало и примање прпватних улога па штедњу, ипак се мора нагласити, да то нпје био гтавни задатак окружних штедионица. Земљораднпк је трпео због оскудпце у кредиту и њему ie требало пружити средстава. Законодавац је та средства лако нашао у већ прикупљеним и готовим капиталнма (црквеним, општинским и т. д.). Сва је ствар била у томе, учинити згодну употребу овога новца. Стога се законодавац није толико бринуо о прикупљању новца, о прибирању уштеђевине приватних лица, колико о растурању већ скупљених капптала.2 На тај начпн окружне штедионице вршиле су само једну половину свог правог задатка. 1 Зборнпк закона и уредаба XXVI, стр. 63. 2 Вукашин Ј. Петровић, Штедионице с погледом на новчану п економску будућност Србије. („Отаџбина", 1881. св. 27. стр. 390 ).