Delo

ПОШТАНСКИ ШТБДПОНИЦЕ 273 Окружне штедионице укпнуте су указом од 1. јануара 1894. године.1 Упоредо са окружнпм штедионицама развиле су се и приватне штедионице и други новчанп заводи. Улози на штедњу код новчаних завода износили су: Године 1882. 2,800 МИЛ. 1902. 21,399 „ 1905. 31,063 „ 1906. 35,223 „ 1907. 39,981 „ 1908. 35,4072 3 „ 1909. 47,327 „ дин. На дан 31. децембра 1909. године бпло је у Београду 37 повчаних завода, од којих 36 имају 17,700.089 динара улога на штедњу. У унутрашњости је било 112 новчаних завода са 29,627.526 динара улога. Свега је дакле у Србији било крајем 1909. год. 148 новчаних завода са 47,327.631 динара улога на штедњи.8 Према томе на једног становника4 долази 16,78 динара улога. Једна штедионица долази на 18.162 становника или на 326,3 km2. Ако ове бројеве упоредимо са бројевима из других земаља, где постоје поштанске штедионице (в. таблицу IX.),5 онда прва констатација, која се мора учинити јесте та, да се у Србији врло мало оставља новацуштедњу. И ако узмемо уштеђевине код новчаних завода као мерило за штедњу уонште, онда можемо рећи, да је штедња у Србији врло слабо развијена. Узроке за ово треба тражити, између осталог, и у томе, што јеброј установа, којепримају новац наштедњуу Србији, апсолутно и релативно, много мањи одбројева у другим земљама, а нарочито у оним, где ностоје поштанске штедионице. (В. таблнцу X.).6 * То је друга констатација. 1 Зборник закона и уредаба, L, стр. 1. 2 Ово смањивање од 4,5 мил. дин. према 1907. г. последица је анексионе кризе. Као што се види, утицај је био незнатан. 3 La Serbie а l’exposition universelle de 1911. a Turin. Publie par le Ministere de l’agricilture, du commerce et de l’industrie. Belgrade, 1911. 4 Србија je имала 31. XII. 1908. год. 2,821.*15 становника. 5 Franz v. Juraschek, Die Staaten Europas. 1903. Стр. 712—713. 6 Heber, op. cit/стр. 120. Подаци ce односе само на поштанске штедионице. Кад би се узеле у рачун и обичне штедпонице, онда би слика за Србију била још неповољнија. Дело, 59. књ. 18