Delo

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 301 — Никада, то је крупна реч, дона Марија. Зашто нећете да ме видите више? — Верујете ли ви, Прована, да сам ја она која сам и, која ћу увек бити, а то је створење од истине? Верујете ли ви, да се ја вечерас враћам у кућу Емилија Гваска, мога мужа, да пзвршим један озбиљан чин? Па зашто онда хоћете да од мене начините створење од лажи? Зашто хоћете да унакарадите, да двоструко унакарадите мој чин покоравања и чпн опроштаја мога мужа? — Шта хоћете да кажете тиме, дона Марија? — уппта он доста збуњено. — Кажем оно што јесте, Прована. А то је: да се вама веома свиђа, да будете љубавник жене свога најбољег пријајатеља; да вам се свпђа, да одржавате пријатељство с мужем и љубав са женом; да се гнушате скандала, оговарања, јавног и непобитеог неверства; да вам се свиђа бедно и гнусно свакодневно неверство, свпју и свакога, са свом својом лажн и свима својим претварањима; да, откако се познајете с нама, жудите да у тим односима будете са мном и с Емилијом; да вас ништа не би могло одвратити од ваше намере, осим... оно што знате; и напослетку, да сте се сада опет почели надати у остварење своје намере. — Сваком је слободно да се нада у оно што срдачно жели — рече двомислено Ђани Прована. — Ја сам у свом животу имала само једну једпну љубав рече она јасним, али тихим гласом — и једног јединог љубав ника. Збогом, Прована. Кола су скренула у двориште Гваскове палате, у улици Префети. и зауставила су се пред степеницама. Дубоко се поклонившп, Ђани Прована се удаљи, а Марија, пред којом иђаху слуга и собарица, стаде се полако пети уз степенице. Ишлаје веома лагано! Неко потмуло узбуђење беше обузело душу те жене, која је, после жарког љубавног заноса, после сплне ватре, у коју је као на ломачу бацпла све што је имала добра и рђава у свом животу, ступала нанред, да моли за опроштај онога, кога је увредила смртно и неправедно. Ах, камо среће да се нпје никада, нпкада враћала томе ноштеном и верном човеку! Камо среће да никако није доживела, да јој се угаси та драгоцена ломача страсти, да јој опусти и занеми живот који је испуњавала љубав! Та она је хтела да добије времена, да умири