Delo

ИЗ ВОЈСКЕ ПРЕД БОЛНИЦОМ Обичоа и пеугледпа, без украса, војнпчка мртвачка кола, После хпруршог ножа, крвавнх завоја, суза и много бола II после толико дугпх, суровпх, досаднпх и лгалоспих дапа, Некају па мртво тело — док у блпзини скупљено јато врана Нлослутпо подигло грају... Пемоћан отац крши старачке руке II немо, без јаука, прати последњи поздрав — плачних труба звуке Некол’ко мишица снажних дигоше прост, необојен, дрвен сандук, Кола примише терет. Спровод се полако крену — тад један јаук Пропрати ову сцену... А тамо, у мирном, чађавом, малом селу Без сана мајка на прагу кућњем седи и главу нритисла врелу, Мисли о болном сину. Тихо молитву шапће, ташту скрива паду II машта будућу срећу: Здравог сина, замену и снаху младу. ПОВРАТАК СА МАНЕВРА После више дугих и напорнпх дана, Покривени свуда прашином сивом, Враћамо се лица ведра, насмејана, Занесени песмом и са речју живом. С времена на време, са пуно чезнућа.