Delo

450 Д Е Л 0 Алп у Гвасковој кући влада је потпуна тшшша. Пошто је савладала свој самртни страх, Марија прође опет кроз своју собу н механички, као да пзвршује печнју одлучну паредбу, уђе у будоар и заврну електрично осветљење. Мали салон утону сав у помрчпну. Вративши се у своју собу иолако затвори за собом врата, али се пе усуди да окрепе кључ. Затим се онако обучепа завали на своју постељу, оставивши унаљену лампу; нанреже своју исцрпљену снагу, не би лн је одржала н своје уморне жпвце да је не бп издалп: толнко се бојала да је не ухвати сан, те да когод, можда, не уђе у њену собу, а овамо нпје имала снаге да се закључа. Двапут или трипут трзала се нз буннла, које је беше обузело, устајала у ностељи и опет се заваљивала, ништа не видевши и ништа не чувшп. Наиослетку је пала у тежак, олован cau. Када је Кјара, у обично доба, незвана као и увек, ушла у собу, затекла је своју госпођу где обучена спава на постељи. Блектрично осветљење је још светлило, ма да сунце већ беше високо одскочило. Она угаси осветљење, отвори полако прозорске капке и стаде уређнвати растурене ствари, знајући да ће тако пробудити госпођу. И када се окренула, виде како је, бледа као крпа, отворила очи; рече јој добро јутро и доби уморан одговор; иотом дона Марија опет затвори очи, зазали главу у узглавља, као да није рада никога видети. Неки з^чос задржавао ју је у тој поремећеној постељи, жеља да ништа не зна, пишта не види, ништа пе чује, Млада девојка уђе и изиђе двапут или трипут својим ритмичним и лаганим кораком; напослетку дона Марија подиже главу и упита је: — Које је доба? — Сад ће девет — и показа јој на стари часовник с плавим бројевима. — Хоћете ли да спремим купатило? — Одмах... одмах... — рече она изнемоглим гласом. Кјара је погледала тако престрављено, да дона Марија похита да је умири. — Не бој се, није ми ништа, ништа. У исти мах јој је једним неодређеним покретом и погледом упутила питање, које је верна служавка одмах разумела. — Господар је отишао...