Delo

474 Д £ Л 0 жевнпцп правплпо ппшу п употребљују поједппе речп, али то ппак нпјо најглавније. Код пнеаца нпсу главио речп, uel> мпслп. Стога треоа тежнтн да онн пе само правнлно ппшу п употребљују поједпне речп, већ п да, норед тога, ппшу јасно п разумљиво. Поред чпстото језика, в]>ло јо значајна ствар п чистота стила. Те дво стварп никако се ue смеју одвојптп једна од друге. Кад је реч о чпстоти језпка, пе сме се занемарптп јасност стпла: нптп се — обратпо — сме занемарптп чпстота језпк^а, кад се тражп јасност п логпчност у пзражавању. Онај, којп пепрестано попује да ову реч не треба ппсатн овако него онако, да место једне речи треба рећп другу, која често значп што п прва, постаје досадан, па му се и паметни савстп п прпговори не прпмају. Такав је случај са нашпм Јованом Жпвановпћем, којп је често п сувпше педантан у овом погледу. Алн кад кажемо да је д-р Андрпћ пошао путем Јов. Жпвановпћа, нисмо мислили рећи да он у свему пде за Живановићем. Он псправља често и врло грубе стплске грешке, као што је н. пр., ова: „Код нас је али улога Бласелова додпјељена господпну 0.“, место: „Али је код нас Бласелова улога додијељена господину 0.“ Али оваких исправака пма много мање него онпх других. Углавном д-р Андрпћ пма правплне појмове о чистоти п правилностп језика, и ако се и код њега може наћи понека грешка, коју би требало псправити. Па ипак, п ако смо ову књпгу прочптали са прплично симпатпје, не можемо пропустпти а да се с ппсцем мало не објаснимо. А он је за то крпв. На стр. 79—86 ове овоје књиге д-р Андрић полемише са д-ром Јов. Скерлићем. Он нарочпто оптужује д-ра Скерлпћа због језичнпх грешака. Д-р Скерлић пстина има и сувпше слободоумно гледиште у језичним пптањнма. Са његовпм се гледпштем пп ми пе слажемо увек, управо далско сс више с њим не слажомо него што се слажемо. Он сматра да књнжовни језик ue стварају граматпчари и фиолози, Boh писци. Ово је само релатпвно тачио. Као год што не ствара књижевпн језик свакп граматичар и фполог, тако псто не ствара га ни свакп писац. Језик стварају заједао само трезвенп и темељнп граматпчарп, филолози и писци. Алп то се нас овде не тиче, нитп мп мпслимо бранити нити заједно са д-ром Андрићем нападатп д-ра Скерлића. Они међу собом имају неке старе рачуне, па ћемо nx оставити да их самп пречпшћају како знају и умеју. Али д-р Андрић је, иоред д-ра Скерлића, жестоко ошпнуо и све нас остале што у Београду пишемо. Он каже: „Над београдскпм се Теразијама лелпјају (sic) милијуни језичних неподопштина, којима — у земљи славнога Караџића п сто година иза његових почетака! — нитко не стаје на пут, нити се птко труди, да им у демократској земљи демократским начнном закрене вратом. Србијански научењацп отворили су широм срце туђпначком осећају и конструкцији, не налазећи у себи основног отпора, који је још прије неколико деценија био главно обиљежје њиховог књижевног значаја... Биоградски научењацп и новинари пншу дапас рђавијим језиком, него што смо ми Хрвати писали иза најкобнијих језичних трагова немачкога апсолутизма". — Кад човек, који зна како се у Београду и Загребу ппше, прочпта ове Андрићеве речи, мора му пасти на памет она народна пзрека: „Због брата Нпколе омрзао и светог Николу", Д-ру Андрићу је нешто раније скривио д-р Скерлић, а д-р Скерлић живи п пише „над београдским Теразијама", и сад д-р Андрић осуо своЈе стреле на све uac