Delo

КЊИГА 60. СВЕСКА 1. Д Е Л 0 ЈУЛИ, 1911. ГО ДИНЕ 3 Н А К — На свету нема појава које долазе из ничега, нити има •ствари које не представљају ништа; зато ни сновима не треба одрицатп сваку вредност — бранио је тврдоглаво, на једном журу, младп доктор Борисављевић једну теорију о веровању у снове. — Они се рађају у нама, као последице нашега целокупног живота, спољњег и унутарњег. Кад човек сиава, мозак не престаје радити. Он и даље прима утиске споља и из нутра, или, већ примљене, израђује у представе. Како су у томе стању дневна занимања отклоњена и воља ослабљена, одношаји између физичког и душевног света човекова јачају, успомене се јављају много живље, осећања су интензивнија, закључци иду брже и инстннкат бива сигурнији. Ја не идем дотле да стварам нове сановнике, али хоћу да кажем да снове треба узимати у оцену као и све друго што се у нама или изван нас дешава. По њима један иолицајац може негда са-знати за многе детаље једног догађаја који се одиграо само у присуству једног човека који је спавао и уснио тада нешто услед онога што се око њега збивало. По њима један неодлучан човек може често пута доћи до правилног закључка у једном питању, у којем би узалуд тражио праведно решење за време будноће, сметан многобројним обзирима и ириликама изван домашаја тога питања. По њима некад лекар може оценити телесно и душевно стање свога болесника, па и врсту и степен болести. Да би ме лакше разумели, ја ћу вам испричатп један интересантан сан, који ми је испричао један мој друг одмах сутрадан иошто га је успио. Сиромах, није ирошло ни три дана лосле тога сна, а већ смо га морали одвести у болницу. „Те вечери — покушаћу да говорим његовим речима — раi *