Delo

МЕЂУ НЕЧАСТИВИМА 15 дпни, нанПзат чирак до чирака и свијећа до свијеће; с једне јој' и друге банде сто и педесет пјатах од сребра и злата, педесеЈ- пецивах, толико чинијах са чорбом, триста стакленицах са миррђијама, толико боцах вина и ракије од сваке руке, и с£&1гађаконије што бог дати може на ови свијет. Размирпсала се она пуста пољана од толиког пива и јестива и оне божје љепоте ио софри ка’ најљепша ливада од траве и цвијета о Видову-дне. А ко ти је око ње? Да ти памет стане а мозак се преврне! Нико други до Његово Височанство Ћппур-хан, самодржавни Господар од Кубана и земље Черкезије; с десне му стране отац Окрим-бег, а с лијеве пунац Ратеп-паша. До Окрим-бега млади престони насљедник Олинад-кан, а до Ратеп-паше млађп син Ћипур-ханов, Окрим-кан. До Олинад-кана везир Таман-ага, а до Окрим-кана сердар Татар-Јан; до Таман-аге Кадун-куда Мишобег, а до Татар Јана хазнадар Дрљев-ефендија. До њих се, с једне и с друге стране софре, нанизале војводе и већили, а на дну софре, у зачељу, засио велики шеих-ул-ислам Поп-Алија. с лијеве му бискуп Митроф-бан а с десне савјетодавни владика Ћурчи-Уставдан. Сједе, ију, пију, разговарају се и шале, и праве весеље ка' на славу. Око њих лете и дворе их тридесет перјаниках, све мојијех друговах, додајући им јела и точећи пиће. А, подаље од њих, у црквини се разбуктала ватра, на којој спазих једну женску ђе готови и справља захиру. Угазих насред њих, и немадох куд-камо но право те к њима. Скидох капицу, поклоних се и назвах им Бога. — 0, добра ти срећа и добро доша', Радане!... заграјаше са свих страна. А Господар ми махну руком, да му приступим. Ја ти капу под пазуо а десну шаку на ливор, па ббљ-бољббљ, те Господара у скут п у руку, а затијем се поизмакни на се за једно пет кроках и стани на мирно, ка' укинљен. Пошто ме распита: окле ту у та доба ијањему испричај танко по танко сваку сатвар, Господар нареди једном перјанику да ми дода печену плећку, другом да ми наточи чашу вина, а трећем: да ми дода столицу; па ми заповједи, да сједем, одмах ту до њега. Ја се збуних и мало прокрћех, и чисто не вјерујем својијем очима и ушима; али он навалн: сједи, сједи! те ја бога ми присједи и како ми се неће, ка' ко смије мимо његову !...