Delo
А.-УГАРСКИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ ПРЕМА СРБИЈИ 415 « • -'¥ Год. вредност немачког увоза вредност српског извоза Џ у Србију у маркама у Немачку у маркама П902 12,500.000 5.600.000 * 1#3 8,800 000 7,000.000 1904 9,100 000 6,700.000 1905 7,500.000 5,700.000 1906 15,800.000 8,000.000 1907 25,300.000 13,700.000 1908 15,400.000 16,100.000 1909 15,400.000 16,600.000 1910 17,900.000 19,100.000 У години 1905, а то је последња у којој није ометано yi ворно стање, аустри.јски увоз у Србију износио је још 60 процената од целокупног увоза наше суседне земље, дочим је увоз Немачке износио 11*57 ироцената. У години 1909, наш је увоз у Србију спао на 24-43 процената, а немачки порастао на 39-24 ироцента. Данас стоји Немачка на челу увозних земаља. Али од 1905 године пошао је и српски извоз другим путовима. У 1905 години још је 90’10 процената укупног извоза Србијиног ишао у Аустро-Угарску и 2'94 проц. у Немачку, а у години 1909 само још ЗГ38 проц. у Аустро-Угарску (узпркос већ споменутом изузетном увозу пшенице) и 16-77 проц. у Немачку. Сувише би ме далеко одвело, кад бих хтео још блпже анализирати ове односе, те у том погледу оне који би се тачније хтели известити упућујем на податке у нашим сопственим конзуларним извештајима, које је аустријски трговински музеј саставио за 1909 годинг Резумирањем може се истаћи да је наша индуетрија од 1905 године, а нарочито од 1908 до у 1909 годину претрпела највећу штету. Ако се 1905 година узме као једна врста нормалне године за износ вредности нашег увоза у Србију, а то се може чинити кад се изврши упоређење са ранијим годинама, онда излази, да за пет година које су следовале — не узимајући у рачун изгубљено учешће у појачању трговинског промета — укуппи губитак у нашем извозу у Србију износи преко 50 милиона динара. Ево у том иогледу само неколико детаљних цифара. Ми смо у 1909 години према 1908 години у бојама, у текстилној роби, у хартији свих врста увезли мање од половине, а у порцулану мање од једне четвртине нашег обичног увоза у Србију. Немачка је лиферовала највећи део гвоздених шина, које је Србија 1909 године набавила у укупном износу од 3 2 милиона динара, а Аустро-