Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ 111 1820. год. (31. маја) каже конаисторија карловачкога владичанства, да је будачки прото јавио, да је у Војинићу основао „малук) Школу Сербскун)11 „а>бучен1л ради“ нравославне дјеце, и да је ђакона Павла Шепу одредио за учитеља „по согласш подручнага) себ'ћ Клера“. Конзисторпја одређује, да се то одобри.1 1820. год. (31. јула) каже конзисторија карловачкога владичанства, да прото Јован Вујиновић јавља, да неки Симеун Кукавчић, негдашњи учитељ у новој „ГрадишкШ“, учн дјецу православне вјере под заштитом проте Медаковића и у његовој кући, и ношто костајничка опћина (црквена) има већ једнога учитеља за учење дјеце, те због тога Кукавчића настаје неслога, конзпсторија одређује да се препоручи костајничком „магистрату", да забрани другу „Школу Сербскук)и, коју je Кукавчић основао.2 1S20. год. (31. јула) сиомиње конзисторија карловачкога владичанства неку објаву карловачкога митрополита и каже „МИрополпљ НашЂ Славеносербскт11.3 1S20. год. (25. августа) пише карловачки владика М. Мијоковпћ својијем протама и у писму каже „МптрополитЂ нашЂ Славеносербскши .4 1820. год. (31. августа) пише карловачки владнка М. Мијоковић својијем протама и администраторима парохија н у пнсму каже „МитрополитЂ НашЂ Славеносербсти 1820. год. (12. септембра) пишу у Осрецима неки свештеницп карловачком владици, бране намјесника Јоакима Радаковића од оптужбе проте Д. Будисављевића и кажу, да је намјесник говорио „да се њГгово дете перво учШ Србскги и пакЂ нГмецки", а да о осталој дјеци није ништа говорио.5 6 1820. год. (30. септембра) пише карловачки владика Мој<шје Мијоковић својијем протама шаљућн пм писмо митрополи5 У пстом протоколу 1820. год. бр. 70. 2 У истом протоколу 1820. год. бр. 91. 3 У пстом протоколу 1820. год. бр. 106. 4 Циркуларпп протоколп плашчанске, примпшљанске, дубравске и муњавске парохпје. 3 У владичанском архпву у Плашком: К. 1820. бр. 106. п у архпву рп.јечке православне парохије. 6 У владичанском архиву у Плашком: К. 1820. год. бр. 145.