Delo

112 Д Е Л О тово од 14. јуна 1820. године и у писму каже „Митрополигв нпшђ Славено-Сербскт“.1 1820. год. (30. октобра) писаноје писмо карловачкога владике М. Мијоковића као додатакуз писмо митрополита Стефана Стратимировића од 17. јула 1820. године, у ком каже владика пишући својијем протама „Митрополитп нашг Славено Сербски“.2 1820. год. (8/20. новембра) каже Н. Соларић у једном писму „tratto, 'iome не имамо Сербски“ и „медву нашимг, Сербскимг. народомЂ“.3 Биљешка. Споменувши гомилу примјера за српско пме у Хрватској да кажем шта је о њему писао Р. Лопашић: „Došavši Mušicki u gornju Hrvatsku stao je uvadjati različite reforme u školi i crkvi, počeo je buditi uspomene srbske crkve i širiti po Hrvatskoj ime srbsko medju pravoslavnimi, koji su se prije sarni nazivali zbog razlike od katoličkih Hrvata vazda samo vlasi, a smatrali se Hrvati, kažući i danas da hrvatski govore, i tek ovo poslednjih tridesetdo četrdeset godina nakon ustanka srbskoga, i odkako je Mušicki zavladičio u Karlovcu i Vukova nauka o Srbstvu stala se širiti po naših krajevih, počeše se lučiti od svojih suplemenika rimske vjere, nazivajući se pojedinci izmedju njih Srbi“.4 Мјесто оваке „учености“ боље би било, да је Р. Лопашић научио, да се каже: у Смиљану, а не ,,u Smiljanih“; у Метку, а не ,,u Medaku“; Пишаћ, а не ,,Pisac“; хришћанско село, а не „selo hrišćana“; под Дебелијем Брдом, а не ,,u Debelom Hrdu";5да се говори: Град Мрсињ, а не „Mrzingrad" и „Мрсињски“, а не (кеезови) ,,Mrzinski“; да се људи из Мекињара и Јошана зову Мекињарци и Јошанци и према томе се не може писати „medje Udbinjanom, Mekinjarom i Jošanom" и „razdieli medju Mekinjare i Podlapčane“.6 И на карти уз књигу ,,Bihać“7 има гомила погрешака и у ствари и у језику, н. пр. Mrzin, Zavalja, 1 Циркуларви протоколи муњавске, зрмањске, брувљанске и заложнпчке парохпје (и у Врховипама у циркуларном протоколу крбавске протопопије) 2 Циркуларнн протоколн прпмишљанске (и плашчанске) парохије п jr владичанском архиву у Плашком: К. 1820. бр. 147. 3 Сербске ЈГћтописи (т. ј. Летопис Мат. Срп.) 5 (1826) стр. 156. 4 Rad. Lopašić, Karlovac (1879) стр. 168. 5 Karlovac (1879) стр. 161. 167. 6 Dva hrvatska junaka (1888) стр. 19. 20. 94. 7 Bihać i bihaćka krajina (1890).