Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА — В. Поржезински1 А. ГЕНЕОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА 1. ИнДОЕВРОПСКА ПОРОДИЦА ЈЕЗИКА Задаћа науке о језику јесте изучавање историје људскога језика у пуном њеном обиму, а пре свега је потребно одредити родбинске односе међу језицима, који су некада живели и који живе у садашње доба, уколико су они приступни испитивању, и упоредно изучити оне језике, који су везани родбинским везама због произилажења од једнога заједничког претка. Треба напоменути, да одређивање родбинских односа међу језицима, који су негда говорени и који се сада говоре на земљи, није постигнуто у пуној мери. Нису сви језици толико познати науци, да би се могло говорити о њиховим родбинским односима, с друге стране нестало је много језика, која су за собом оставили 1 Професор московскога университета Dr. Виктор Поржезински^ ученик и наследник на професорској катедри упоредне науке о језику у Москви познатога научника Фортунатова, издао је, ослањајуНи се на предавања свога великог учитеља, која штампом још нису објављена, упуство за предавање својим слушаоцима под натписом: „В в еде н i е вч> ДзмковФд^ћнЈе. ПособЈе кљ лекцшмљ професора Университета и Вмсшихт. Женскихт. Курсовљ вт> Москвф“ . (Друго издање исправљено и допуњено, уМоскви1910. Стр. 213.). На позив лајпцишке издавачке фирме Тајбнерове, а по споразуму с писцем, превео је ово дело на немачки Dr. Ерих Беме (Boehme) под натписом: „Einleitung in đie Sprachwissensehaft“ von — — , Professor an der Universitat in Moskau. Autorisierte Ubersetzung aus dem Russischen von — — , Lektor ап der Handelshochschule Berlin. Лајпциг и Берлин, Тајбнер, 1910. Стр. 229. Како је руски оригинал рађен с обзиром на руски и друге словенске језике, то су у немачком преводу морале бити учињене измене у јачем истицању германскога и изостављени су или другим замењени примери из рускога и других словенских језика. — Можда he стручна критика учинити каквих замерака књизи Поржезинскога, али она несумњиво може послужити као врло практично помоћно средство за