Delo

ГЕНЕАЛОШКА И МОРФОЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЛА ЈЕЗИКА 115 само врло оскудне споменике, а многи су Језици ишчезли чак и без икаквога трага. Кад хоћемо да утврдимо генеалошку везу међу појединим језицима, ми због тога одмах наилазимо на тешкоћу, која стоји до непотпуности материјала, што нам је на расположењу. На тај начин генеалошка класификација језика показује празнине у садашње време а показиваће их и у будућности. Најбоље је обрађена група оних језика, која се назива „породица (стабло) индоевропских језика“ или „индоевропска породица (стабло) језика“, како ми, Словени, и романски народи зовемо ту породицу језика, док јој немачки научници у садашње време дају име „индогерманска“. Ми немамо никаквих основних разлога за напуштање назива „индоевропски језици“, који је употребљавао и основалац наше науке Франц Боп (Ворр), те је немачки назив „индогермански језици“ несумњиво мање тачан. Лезици индоевропске језичке породице постали су из једнога заједничког језика, који наша наука васпоставља упоредноисториским изучавањем појединих језика ове породице. Индоевропска језичка породица дели се на поједине гране, које се опет са своје стране деле на групе, поједине језике, наречја и говоре, при чем су сви поједини језици сваке гране постали из једнога заједничкога прајезика. Ово су те гране: 1. Индиска грана, којој је најстарији представник староиндиски језику својим наречјима: ведским и санскртским. Староиндиски је најстарији од индоевропских језика, који су дошли до нас, али се наравно не сме можда помислити, да сви факти староиндискога језика без изузетка представљају најстаувођење у општу и индоевропску науку о језику. Намењен почетннцима, овај „Увод“ биНе користан не само за њих већ и за друге, а нарочито за све филологе, којима упоредна наука о језику ннје главни предмет, али без које они, према садашњим захтевима наука н научне приксе, никако не могу бити. У њему су расправљена сва општа, приступна питања науке о језику, што се види из натпнса једанаест његовх главиа: Предмет науке о језику; задаћа и методе. Најглавнији моменти из историје науке о језику. Генеалошча класификација језика, I. Индоевропски језици. II Неиндоевропски језици. Физиологпја гласа (фонетика). Знаци језика као факти (моменти) душевне делатности. Поједине речи; облпци језика; творба облика самосталних речи; формалне класе речи; морфолошка класификација језика. Група од речи и реченица. Промене у језику. floрекло језика. Индоевропскн прајезик и преисториска епоха у животу „индоевропском". — Узели смо, да у преводу прикажемо овде трећу и четврту и последњи одељак седме главе, поделу и преглед свих језика, јер то, чини нам се, може имати општијега интереса а писано је врло лако и разумљиво. Преводилац. 8*