Delo

X Р 0 Н И К А 131 хову уверењу, бити изазвани унутарњом несрећом ситуацијом Турске. Како историја није егзактна наука то је допуштено нагађати догађаје па и погађати, кад се већ не могу и тачно предвиђати. У нагађању опет допуштен је оптимизам и песимизам. Крај свег опет песимизма којим се очекује то кобно пролеће на Балкану има места и оптимизму; „болесни човек“ умирао је толико пута и опет се одржао, истина, благодарећи не много својој снази колико ривалству оних, који га сахрањују. И младотурци очекују ту пролеће и они се спремају да га дочекају. Ако је до тога, да унутарњи немири у Турској изазову rpaђански рат, који би дао повода Европи да се умеша, ми не верујемо да- ће тих догађаја бити, јер младотурски режим није још дотрајао да не би могао спречити да избије унутарња криза. Има ■ли кога у Европи, коме је стало до тих догађаја на Балкану он их може произвољно створити и умешати се не дајући Турцима да их угуше. Ти „догађаји“ дакле не морају бити слом режима младотурског, грађански рат, већ обичне, свакодневне појаве незадовољство и устанак кога племена противу турског режима. А тога има увек у Турској и заинтересовани их могу увек изазватн, створити, Не дакле од унутарње ситуације у Турској већ од готовости оних, који имају интереса на Балкану, могу ти догађаји избити или не. Да ли је европска констелација таква да се може веровати да су ти крупни догађаји на помолу ? Било би много потврдити једно или друго, — тачно је само то, да је ситуација озбиљна и тешка и да подједнако стоје изгледи за мирно или крваво пролеће. Рачунајући с тим евентуалностима и младотурци су решени — да пречисте парламентарну ситуацију и да освежени и консолидовани сачекају пролеће. Отуда је дошла промена уставне одредбе, која је везивала руке султану да може распустити гтарламенат и закључивати мир или објављивати рат; отуда је и дошло распуштање парламента. Докле се у Турској хоће да пречисти унутарња и парламентарна ситуација и изборна борба тече у пуном јеку, дотле су у Немачкој завршени избори. 12-ог јануара (25. п. н.) завршени су и последњи накнадни избори. Изненађења је било за све — нарочито за владине кругове. Никада социјализам није ушао јачи у немачки парламенат но сада. Социјалистичких посланика скоро је два пута више у новоме парламенту — 110! За њих је гласало 4,250.329 гласача ! И највећи број гласача и посланика имају социјалисте. Они са демократским странкама (44 прогресиста, 45 9*