Delo

130 Д Е Л 0 кризе, земља могла веровати да ће је мудро и патриотски умети извести из ње. И ако се, разуме се, не може у свему примити да је ово главни разлог био што се у Француској образовало „велико министарство11, исто се тако не може спорити да је на постанак његов утицао тежак међународни положај. Нема земље у којој се оптимистички гледа на данашњу ситуацију — општа забринутост је расположење које влада. Мароканско питање, које је претило у прошлој години да доведе до рата, истина је скоро ликвидирано, да од њега више нема бојазни, али друго, триполитанско још је у пуном развоју своме. Рат, који је Италија 17. септембра прошле године објавила Турској, још траје. Држало се, да ће без велике муке и с мало жртава пасти ова заборављена и од државне територије одсечена турска провинција; а веровало се и у огромну мржњу, која постоји између Турака и Арапа. Међу тим се погрешно рачунало — Турци и Арапи помирили су се и херојски су бранили своју отаџбину, да су Талијани једва могли заузети само обалу. Колико ће онда времена и колико жртава људских требати Талијанима да окупирају целу песковиту територију Триполиса, где се имају уз то борити и са тешкоћама тропске климе ? За све то време Италија неће имати одрешене руке у Европи. Разуме се да би се рат брже свршио када би Италија смела блокирати турска пристаништа и на тај начин натерати Турску на мир. И доиста је Италија покушала тако нешто али су јој европске силе, чији се интереси тиме штете, одмах ставиле на знање, да оне не могу бити равнодушне према талијанској блокади турских пристаништа. А да се пренесе бојиште у европску Турску Талијани рескирају — да изгубе у напред рат, јер без сумње без стратегијске базе талијанска војска не би могла рачунати на победу над одличном турском војском, која се бори за своју земљу и превласт свога племена. Пренети рат у европску Турску значило би изнети на решавање Источно питање — значи изазвати тај општи рат од кога модерни свет зазире. Хоће ли се опет за то, крај свих недогледних последица и опасности, одиста на пролеће јавити ти много очекивани „догађаји" на Балкану, је ли на помолу та велика криза европског Истока ? Према досадашњем току талијанског рата и према свему, што би Италија имала да рескира, невероватно је да ће се пренети и на европску Турску. Опет за то политички прогностичари предвиђају те епохалне догађаје, јер ће по њи-