Delo

136 Д Е Л О странки, из чије је средине она образована, поклања поверење или не. Овако се питање појавило у мају 1905 год., кад је влада г. Н. Пашића учинила круни предлог, да распусти Скупштину. Тада се десило нешто, што г. Протић сматра, да је било противно парламентарном реду. Наиме појавили су се политичари неки, који су сматрали, да у таквом случају треба издвојити питање о распуштању Скупштине од питања, која ће влада, односно странка, вршити изборе. По мишљењу тих политичара, пошто се постигне сагласност у првом гштању, да т р е б а распустити Скупштину, остаје да се реши друго питање, к о ће вршити изборе. Ово схватање г. Протић назива чудноватим и противним парламентарном реду. Ту г. Протић има, по кашем мишљењу, потпуно право. У земљама са парламентарним режимом избори се никад не врше апстрактно, без одређених конкретних питања, без т. зв. изборних парола. У парламентарним земљама изборима је циљ, да се пита народ, дали једној одређеној влади поклања поверење или не. Тражити неутралну владу има смисла само у оним земљама, које не признају парламентарни режим, као што је случај у Немачкој Царевини, где се влада труди да буде над странкама. А у Србији тражити неутралну владу, кад сами програми појединих странака не показују јасне разлике, још мање би имало смисла, баш и кад би се могао такав поступак правдати неким парламентарним узусом, што међутим никако није случај. Полазећи са овог са свим умесног и оправданог гледишта, Г. Протић сматра, да је решење кризе у мају 1905. године, на тај начин, што је образована била влада самосталних радикала под председништвом Г. ЈБубомира Стојановића, било непарламентарно. Радикална влада Г. Пашића, пошто је свршила неке важне државне послове, приступила је решењу једног врло важног посла, закључењу зајма за наоружање и грађење жељезница. Али оставши у мањини на једном питању и осетивши тако, да нема више поузданог ослонца у парламенту, влада је тражила распуштање Скупштине и нове изборе. Кад је учињен тај предлог круни, самим тим је влада учинила зависним свој опстанак од пријема њеног предлога. Круна је имала право, у случају да се не слаже с владом, да ту владу отпусти и владу повери другој којој странци, мањини. То право круна по Уставу несумњиво има. Али, у томе је баш суштина парламентарне праксе да се круна овим правом не треба да користи, сем у са свим изузет-