Delo

138 Д Е Л 0 Непристрасни мислиоци и познаваоци парламентарног реда у истински парламентарним земљама несумњиво he дати за право Г. Протићу. То је дакле правило и тако би требало и у Србији поступати. Само изузетно, а те изузетне ситуације помиње и г. Протић, у духу је парламентаризма, или боље рећи није противно парламентарном реду, да се отпусги кабинет већине и влада повери мањини. Такав би случај био, кад се по самом пристанку већине повери влада мањини. Ово је практиковано у Енглеској, а и у Србији је то био случај у априлу 1906. год., кад се кабинет Г. Саве Грујића повукао, давши оставку и не тражећи овлашћење за распуштање Скупштине. Тада је влада, као што је познато, поверена мањини (радикалима). Други изузетан случај био би, кад би владар хтео да се врши апел на народ, а влада међутим томе се противи. Тада може круна да повери владу мањини, која ће вршити изборе. Друга основна тема у чланцима г. Протића јесте о односу између већине и мањине. Повод за те чланке дала је борба опозиције (мањине) против већине године 1908., борба која се водила опструкцијом. Опозиција је у борби против већине истицала и захтев, да се краљ умеша и отпусти владу, за коју је опозиција тврдила, да врши безакоња у земљи. Г. Протић ово позивање круне, да се умеша у политичку борбу, означује као нешто са свим противно парламентарном режиму. Владар треба да има утицаја у вршењу државних послова, али не треба јавно да прилази ниједној странци. Његов утицај је невидљив, али стварно постоји и у парламентарним земљама. Међутим никако се не може тражити од круне, да она угоди опозицији, т. ј. чим се опозицији не допада влада, да је круна смењује и владу поверава мањини. Такав поступак би био противан парламентарном реду и изложио би круну нежељеним последицама, као што је већ напред изложено. Према томе мањина је несумњиво погрешила, бар она мањина, која је стајала на земљишту парламентаризма, што је тражила помоћ од круне. Мањина је требала на народ да се обрати и ту да придобија присталице, који ће једног дана оборити већину. Победу he мањина добити само на неком одређеном питању, с обзиром на правац и програм свога рада, а не тиме, што ће изборе вршити неутрална влада. Како ће бирачи да се определе према неутралној влади? Такав систем нигде се не практикује, сем тамо, где у опште нема парламентарне владе.