Delo

142 Д Е Л О еволуирало. Временом оно је постало нераздвојни атрибут човекове личности. Са победом демократије оно је постало природно право човеково независно од материјалних моралних и социјалних услова. Опште право гласа је данас мета, којој теже сви народи, јер народна сувереност би била несумњиво једна апстракција, ако сви чланови једног народа не би својим правом гласа вршили ову сувереност. Воља народна изражава се вољом појединаца, од којих је тај народ састављен. Али још и данас је право гласа везано само за мушки пол. У политичком смислу речи, жене нису прави и независни чланови политичке заједнице; оне дакле не чине народ. Противу оваквог стања ствари створен је јак феминистички покрет, коме је циљ потпуно правно и политичко изједначење мужа и жене. Овај је покрет узео врло широке размере и својом организованом и смишљеном пропагандом он је у току времена добио стварне резултате. Постепеним укидањем најнеправичнијих и најуочљивијих правних неједнакости дошло се најзад до уверења, да је жена способна и за политички живот. Сфера њене правне способности се стално ширила. Од права које је жени признато, да буде сведок, дошло се, да јој је додељена и бирачка способност и способност да буде бирана за општинске и државне функције. У већини напредних држава жени је дато нраво гласа за општинске послове, у неким она је потпуно изједначена са човеком у уживању политичких права. Питање о женском праву гласа је дакле изишло из периоде теоријских дебата. Оно није више сан или утопија. Оно је предмет законодавства највећег броја напредних држава. „18. век, говораше виктор Иго, прогласио је право човеково. 19. век прогласиће право женино“. Тако је и било. У другој половини 19. века извршене су врло знатне реформе у закондавствима, којима се приватно-правни положај жене ослобођава оне потчињености и инфериорности према човеку. Њен јавно-правни положај је такође у многоме побољшан. И у оним земљама, где се у овом домену права ништа још није стварно урадило за право жене, идеја је већ до тог степена популарисана, да је ово питање ушло у последњу фазу законодавног решења. Франпуска може да послужи као најбољи пример. Она је у овом питању много заостала од осталих културних држава. Ипак феминистички покрет је овде врло солидно организован, што могу ова два примера да покажу : За побољшање приватно-правног положаја жене „Народни Савез Жена“ је скупио све оне прописе поје-