Delo

КЊИЖЕВНО ' НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 143 диних закона (нарочито грађанског законика) којима се жена став.ња у инфериорнији положај према човеку, и редиговао је нове текстове, који би требали заменити старе. У овим новим редакцијама формулисан је велики и простран програм француских феминиста; за побољшање њеног јавно-правног положаја налазе се данас нред парламентом два законска пројекта (један од 1906, а други од 1910 г.), којима се право гласа проширује и на женски свет. Ови су предлози били непосредни повод овој опсежној и свестраној студији, која обухвата и проучава законодав ства свих држава и даје јасну слику и идеју о стању феминистичког покрета и самог законодавства у овом моменту. Истим редом, као и писац, ми ћемо у најзбијенијој форми изложити законодавства појединих држава. Почећемо са Француском. Озбиљнији феминистички покрет датира се од револуције. По угледу на „Декларацију права човекових“ прокламована је „Декларација права жениних", чији први члан гласи : „Жена се рађа слободна и остаје изједначена у правима са човеком“. Из овог доба има неколико одушевљених жена, које су биле вође покрета, од којих су неке отишле и на гилотину. Ипак највећи бранилац жениних права бејаше Кондорсе, чији се публицистички рад састојао у пропаганди идеје о изједначењу жене v политичким правима са човеком. У периоди фуријеризма и сен-симонизма покрет добија јачи полет под угицајем њихових политичких и социјалних идеја, чија је најкраћа формула : „свакоме према његовој способности, свакој способности према њеним делима“. Када је 1848. год. прокламовано опште право гласа, феминистички покрет улази у одлучнију фазу: образују се клубови, у којима се дискутује, покрећу се неколико листова, у којима се пропагира идеја. Из овог доба има неколико бољих листова, као: La voix des femmes, La gazette des femmes, L' opinion des femmes, и неколико истакнутих жена, које воде сам покрет. Једна, која заслужује да се спомене, јесте Јованка Дероен, која је као и остале била под утицајем идеје Сен-Симона и Фурије-а. Она је тврдила, да је за еманципацију жене у погледу грађанском, породичном и економском, први услов освојење бирачког права. Покрет добија одзива и у самом парламенту. Из овог доба је један законски предлог, којим се тражи, да се за општинске изборе да право гласа и францускињама. Под трећом републиком формирају се две тенденције : једна револуционарна, друга реформистичка. Прва је формулисана у пе-