Delo

144 Д Е Л 0 тицији, упућеној Народној Скупштини : „ми тражимо, да се реч „Французи“ тумачи у изборном закону као и у грађанском. Ова реч која обухвата оба пола, када је реч о пореским обвезницима, треба да обухвата оба пола, када је реч о бирачима". Реформистичка струја је за мирну акцију, за популарисање саме идаје. Феминистички покрет у Француској није уродио позитивним резултатима. Он је још у периоди пропаганде. Истина, донети су многи закони, којима се положај жене у приватном праву изједначује са човеком, али идеја, да и жене учествују у законодавству земље није још близу свог остварења. Ипак оне имају учешћа у извесним професионалним функцијама, као што су „Савети Рада“, „Друштва за узајамно помагање“ и т. д. Жене које испуњују нарочите услове, које се баве трговачким пословима, уживају активно бирачко право за судије трговачких судова. На саме ове резултате ослањају се феминисте и из њих изводе закључке за женско право гласа у политичким функцијама. Када се раденици даје право учешћа у питањима радничким, трговкињи у питањима трговачким, зашто не дати право гласа женама, које плаћају велике општинске и државне порезе?! Овде има не само аналогије, већ и потпуна идентичност у аргументима. Е н г л е с к а. Када је реч о праву гласа жене, одмах се обично помишља на Енглеску. Тамо је феминистички покрет постигао највише позитивних резултата. Прва борба датира се из 1832. год., — то је година велике изборне реформе у Енглеској. Два велика поборника у овој првој одлучнијој борби за политичка права жена јесу два угледна политичара и фплозофа : Кобден, чије је име везано за покрет слободне трговине, а нарочито Стјуарт Мил, који је дао најбољи, најдокументованији пледоаје у корист лепог пола. Он је са највећим успехом одбио уобичајене софизме „о тобожној неспособности жене, да учествује у изборима, о неспособности њеној да врши јавне послове и да се бави професијама, које повлаче јавну одговорност“. „Ја мислим да потчињеност једног пола другоме чини данас једну од најглавнијих сметња прогресу човечанства". 1865. год. он би изабран за посланика и у свој политички програм унео је активно и пасивно изборно право жене под истим условима, под којима је дато и људима; а одмах идуће године подноси и петицију Доњем Дому. Године 1867., када је Дизраели поднео предлог о изменама у изборном закону (Second Reform Act 1867. г.). Стјуарт Мил предложи допуну, којом се изборно право проширује и на женски пол. Овај је пред-