Delo

146 Д Е Л 0 два централна удружења: „Земаљски савез друштава за женско право гласа“ и „Социјална и политичка заједница жена“, која обухватају многобројна мања удружења, организована и по најмањим местима. Њихова метода пропаганде је различита. Докле се прво служи мирном, лаганом агитацијом, трудећи се да убеђењем створи што више присталица за своју ствар, нарочито међу нар. посланицима, дотле друго прибегава свима најенергичнијим срествима, „директној акцији“ само да се до победе дођа. Њихова агитација за време избора достиже своју кулминациону тачку. Безбројне плакате, рекламе, слике, карикатуре и друге разне измишљотине растурају се по најзабаченијим кутовима. Огромне суме новаца се расипају. Врбују се кандидати и агитује за оне, који би обећали, да ће потпомагати њихове захтеве у парламенту. Иначе њихова стална и редовна агитација састоји се у растурању манифеста, брошура, у организовању многобројних конференција, у приређивању импозантних митинга, који се завршују категоричким резолуцијама, а кроз своју штампу служе се и тоном изазивачким. Њихови се зборови често свршују сукобима са полицијом и продирањем у парламент, где се ругају, изазивају и грде посланике, који им нису наклоњени. При таквим нередима било је случајева, да су њихове вође, го спође из првих салона, имале част да проведу дуже време и по апсанама. Овако жива и одлучна агитација имала је за дејство, да је питање о политичким правдма жене најбоље расветљено у Енглеској. Оно је познато скоро сваком Енглезу и свакој Енглескињи. За ово тврћење може да послужи као најбољи доказ, што се и међу оним женама, које не деле мишљење већине, створио један анти-феминистички покрет. Оне су такође организоване а одлучно су противне уласку жена у парламенат. Није ни потребно споменути, да се између ова два табора женска води стална, жива и често врло хумористична препирка, која се чита са ретким уживањем. Али акција енглеских фенимиста није ни у самом парламенту мање активна. Они имају и тамо доста својих присталица. Сваке године готово посланици подносе предлоге за проширење политичких права жене и за потпуно изједначење човека и жене и у правном домену. Два последња законска предлога су од 1908. и 1910. год„ који су изазвали врло живу дискусију, у којој су учествовали и вође странака Аскит и Балфур, од којих се по-