Delo

148 Д Е Л О је 1906. год., а 1909. год. на парламентарним изборима изабранО' је преко 20 жена. У многим земљама и ако феминистички покрет није крукисан позитивним резултатима, ипак је он врло добро и солидно организован. У већини држава жена има право гласа у професионалним и радничким удружењима, у питањима школске наставе. У неким (Италија, неке државице Немачке, неке покрајине Аустрије) жене које испуњују тражене услове, имају право гласа у општинама, само што то право могу употребити само преко својих пуномоћника, који у Пруској могу бити само муж, брат, отац или син. У Пруској и Баварској, као и у неким деловима Аустрије, феминистичком покрету сметају закони о удружењима, који забрањују политичка удружења жена, бранећи им и право да присуствују политичким зборовима.1 Најзад писац говори и о балканским земљама. Изгледа да је схватио феминистички покрет у Србији много озбиљније, када је сматрао за потребно да именује неколико госпођа, које су на челу покрета. ТосуГ-ђа Суботићка, као председница, Г-ђа Вуловићка и г-ђица Јелена Лозанићева, која је била секретар на конгресу 1910. год. На теориску страну овог питања писац не поклања особиту пажњу. За њега је оно више практично питање: да ли ће се и женама признати да учествују у пословима једне политичке заједнице, зависи од опште културе на коме је друштво. За њега нема ниједног теоријског разлога због кога не би женама требало дати право гласа. У законодавствима цивилизованих народа правна презумција је слобода и једнакост међу појединцима. Према томе, они који мисле, да не треба применити ове принципе и на жене, треба и да покажу зашто. У праву се опште правило и не доказује, већ његов изузетак. Разлози, којима се правда правна и политичка потчињеност жена, своде се на ове четири групе: разлози физиолошке природе: жена се не може по својој физичкој конституцији да упушта у људске послове,' а да не компромитује свој природни позив,. да чува кућу и да негује децу; разлог њене интелектуалне не1 У Немачкој по традицији жена се сматра да треба да буде само мајка породице. На сва причања о политичким правима жене, одговора се са једном формулом „три К.“ — који значе Kirche, Kiiche, Kinder — жена треба да се брине само о цркви, кујни и деци (Формулу ову истиче нарочито садања немачка царица).